Magazin

Zašto uvek izgledamo lepše u ogledalu, nego na fotografijama

Unsplash

Posmatrate svoj „selfi“ u neverici, razočarani. A zatim pravite još jedan. I još jedan. Nakon pravljenja desetak iz različitih uglova, odustajete, ogorčeni. Ne brinite, ovo se ne dešava samo vama. Svako je barem jednom pomislio da na “selfijima“ ili grupnim fotografijama izgleda kao potpuno druga osoba. Nezadovoljstvo nakon upoređivanja sopstvenog odraza u ogledalu i na fotografiji, je popularan problem današnjice. Postoji više objašnjenja za ovaj fenomen.

Nakon doterivanja za večernji izlazak (ili prosto želite da zabeležite važan trenutak), dodatna doza samopouzdanja budi želju za fotografisanjem. Međutim, ni jedan selfi ne deluje “ispravno“. Proveravanjem u ogledalu se uveravamo da je sve u redu i da izgledamo dobro, ali kamera beleži naš portet na potpuno drugačiji način. U većini slučajeva nastaje veliko nezadovoljstvo, koje vremenom može uticati na samopouzdanje. A mnogi zbog ovoga izbegavaju fotografisanje i nemaju na ovaj način zabeležene uspomene.

Za savremeni fenomen ovog tipa postoji nekoliko naučno dokazanih objašnjenja. Prvi je vezan za naviku. Svaki čovek je navikao na svoje (obrnuto) lice u ogledalu. Zbog toga posmatranje sopstvenog lika na fotografiji (koji je zapravo realan prikaz) može prouzrokovati nelagodu i čak delovati groteskno, jer se ne podudara sa osobom u ogledalu sa kojom se svakodnevno “susrećemo“.

Odraz u ogledalu nije istinit prikaz našeg lika, jer svi oko nas vide obrnutu sliku. Da li to onda znači da uživo izgledamo isto kao na nekom čudnom selfiju ili grupnoj fotografiji za koju nismo bili spremni i koja nam s nikako ne dopada?

Postoji jedna olakšavajuća okolnost: pozicija kamere igra veliku ulogu kada je u pitanju deformacija fotografije/portreta. Nije u pitanju samo oštrina slike i detalja, već vrsta objektiva kamere, kao i fizička distanca od njega. Pomoću dva selfija, svako može napraviti kratak test i uveriti se da je bolje biti što više odvojen od objektiva kamere.

Prvi selfi može biti “klasičan“, kada je kamera blizu lica, a za drugi je potrebno ispružiti ruku što dalje od tela i fotografisati se. Upoređivanjem obe fotografije se može uočiti velika razlika. Na prvoj će crte lica delovati disproporcionalno, dok na drugoj imaju bolju srazmeru, zbog čega lice deluje “lepše“.

Još jedan važan razlog, koji mnogi često zanemare, je osvetljenje, koje može poptuno da preoblikuje fizionomiju na nepoželjan način, čak i kada je kamera veoma kvalitetna. Takođe, mnogi su navikli na svetlo iznad ili oko ogledala u domu, pa posmatranje lica pod drugačijim izvorom svetla može delovati neprirodno. Dobro je istražiti kako senke i svetlo utiču na ljudski lik i primeniti naučena pravila za sve fotografije u budućnosti.

Najvažnije je pronaći dobru pozadinu, svetlo i poznavati svoje “dobre strane i uglove“. Danas postoji veliki pritisak za pokazivanje “najboljeg lica“, odnosno pritisak da budemo lepi, ali loše fotografije retko imaju veze sa našom prirodnom lepotom i izgledom. Najbolje je biti opušten pred kamerom, biti prirodan i uživati u datom momentu – prirodan osmeh je uvek najbolji. Ako vam je važno, možete primeniti prethodno navedena objašnjenja i saveta za dobijanje zadovoljavajućih rezultata.

Related Topics:Magazin odrazu ogledalu Vesti

Up Next

Šta dobijete kada pomešate beli luk i med?

Don't Miss

Doktori su objasnili zašto muškarci teže podnose prehladu od žena

Click to comment

Hrana

Da li med može da se koristi tokom posta?

Unsplash

Već hiljadama godina med se koristi u ljudskoj ishrani, ali i kao lekovito sredstvo. Međutim, on se vekovima koristio i u raznim religijskim obredima, a čak 61 put se pominje u Bibliji odmah posle vina, koje simbolizuje Hristovu krv i hleba koje predstavlja njegovo telo.

Međutim, u poslednje vreme vode se polemike da li med može da se koristi tokom posta? Kako je u toku veliki Vaskršnji post koji traje do 19. aprila odgovor na ovo pitanje Agrobiznis magazin potražio je među spisima Srpske pravoslavne crkve, ali i pčelarima.

Šta kažu pčelari?

Prvi pisani tragovi o medu javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom. U početku se koristio kao obredno sredstvo u polivanju pragova kuća i žrtvenika. Mešavina meda i vina koristila se za polivanje klinova svetih građevina. U Egiptu se koristio prilikom balzamovanja, spominje se u Bibliji, Kuranu i u spisima antičkih grčkih pisaca.

Šta je post i kakve veze ima med s tim? Po hrišćanskom verovanju post predstavlja uzdržavanje od svih telesnih zadovoljstava u koje spada i konzumiranje hrane životinjskog porekla kao što su meso, mleko, jaja. Kako su i pčele životinje postavlja se pitanje da li je med koji one prave životinjskog porekla, odnosno da li je postan? Naime, mnogi prave paralelu i kažu da i krave proizvode mleko koje se smatra za mrsnu hranu, kako to da onda ovo „pravilo“ ne važi za pčele.

Aleksandar Bikar iz Sremskih Karlovaca, koji se pčelarstvom bavi više od 50 godina tvrdi da „ova teorija“ ne stoji i da je med apsolutno posna namirnica koja se koristi i u manastirima tokom posta. Za to, kako kaže, postoji vrlo logično objašnjenje.

– Pčele skupljaju nektar i polen sa cveća. Kad ga unesu u medni želudac dodaju samo fermente, jednu vrstu prirodnog kvasca, koji pomaže da se složeni šećer saharoza razloži u fruktozu i glukozu. Nema tu dodavanja bilo čega drugog, posebno ne nečega što je životinjskog porekla, tako da je med apsolutno posna namirnica – ističe sagovornik magazina.

Šta kaže crkva?

Prema pravilima Srpske pravoslavne crkve med je dozvoljen kao hrana za vreme posta, osim u dane strogog posta kad je naznačeno strogo uzdržavanje od bilo koje hrane i pića. Na sajtu SPC piše da vernici koji poste Vaskršnji post mogu da konzumiraju voće, povrće, morske plodove, proizvode pčela, a u određenim danima i ribu.

Božić je skoro nezamisliv bez meda, jer simbolizuje sladak i lep početak godine, znak je dobrote, blagostanja, zdravlja i obilja.

Ova namirnica igra važnu ulogu u raznim narodnim običajnima. Tako u gotovo svim krajevima Srbije na dan svadbe svekrva dočekuje snaju sa medom kako bi joj život sa njenim sinom bio sladak, a i da se svekrva i snaja dobro slažu.

U jevrejskoj tradiciji, recimo, insekti i njihovi proizvodi se smatraju nečistim. Jedini izuzetak je med koji je za njih košer (čist, božanski, sveti) pa se i jevrejska Nova godina započinje umakanjem kriške jabuke u med kao simbol slatkog početka nadolazeće godine.

Ipak, kako naglašavaju u SPC osim uzdržavanja od mrsne hrane u vreme posta, još važnije je uzdržavanje od loših reči, gneva, loših želja, laži, lažnog svedočenja. Postom se ispravlja nepravda, izgone strasne misli, čisti savest, uzdržava od zlobe, ispovedaju greške. Prema učenju crkve, post je stražar duše, čuvar tela, mati zdravlja, vođa omladine i lepota i dobrota starosti. Sve svete je, kako piše Vasilije Veliki, „rukovodio život po Bogu“, jer istinski post ne podrazumeva samo uzdržavanje od jake i masne hrane, već i duhovnu obnovu.