Zašto uvek izgledamo lepše u ogledalu, nego na fotografijama

Posmatrate svoj „selfi“ u neverici, razočarani. A zatim pravite još jedan. I još jedan. Nakon pravljenja desetak iz različitih uglova, odustajete, ogorčeni. Ne brinite, ovo se ne dešava samo vama. Svako je barem jednom pomislio da na “selfijima“ ili grupnim fotografijama izgleda kao potpuno druga osoba. Nezadovoljstvo nakon upoređivanja sopstvenog odraza u ogledalu i na fotografiji, je popularan problem današnjice. Postoji više objašnjenja za ovaj fenomen.

Nakon doterivanja za večernji izlazak (ili prosto želite da zabeležite važan trenutak), dodatna doza samopouzdanja budi želju za fotografisanjem. Međutim, ni jedan selfi ne deluje “ispravno“. Proveravanjem u ogledalu se uveravamo da je sve u redu i da izgledamo dobro, ali kamera beleži naš portet na potpuno drugačiji način. U većini slučajeva nastaje veliko nezadovoljstvo, koje vremenom može uticati na samopouzdanje. A mnogi zbog ovoga izbegavaju fotografisanje i nemaju na ovaj način zabeležene uspomene.

Za savremeni fenomen ovog tipa postoji nekoliko naučno dokazanih objašnjenja. Prvi je vezan za naviku. Svaki čovek je navikao na svoje (obrnuto) lice u ogledalu. Zbog toga posmatranje sopstvenog lika na fotografiji (koji je zapravo realan prikaz) može prouzrokovati nelagodu i čak delovati groteskno, jer se ne podudara sa osobom u ogledalu sa kojom se svakodnevno “susrećemo“.

Odraz u ogledalu nije istinit prikaz našeg lika, jer svi oko nas vide obrnutu sliku. Da li to onda znači da uživo izgledamo isto kao na nekom čudnom selfiju ili grupnoj fotografiji za koju nismo bili spremni i koja nam s nikako ne dopada?

Postoji jedna olakšavajuća okolnost: pozicija kamere igra veliku ulogu kada je u pitanju deformacija fotografije/portreta. Nije u pitanju samo oštrina slike i detalja, već vrsta objektiva kamere, kao i fizička distanca od njega. Pomoću dva selfija, svako može napraviti kratak test i uveriti se da je bolje biti što više odvojen od objektiva kamere.

Prvi selfi može biti “klasičan“, kada je kamera blizu lica, a za drugi je potrebno ispružiti ruku što dalje od tela i fotografisati se. Upoređivanjem obe fotografije se može uočiti velika razlika. Na prvoj će crte lica delovati disproporcionalno, dok na drugoj imaju bolju srazmeru, zbog čega lice deluje “lepše“.

Još jedan važan razlog, koji mnogi često zanemare, je osvetljenje, koje može poptuno da preoblikuje fizionomiju na nepoželjan način, čak i kada je kamera veoma kvalitetna. Takođe, mnogi su navikli na svetlo iznad ili oko ogledala u domu, pa posmatranje lica pod drugačijim izvorom svetla može delovati neprirodno. Dobro je istražiti kako senke i svetlo utiču na ljudski lik i primeniti naučena pravila za sve fotografije u budućnosti.

Najvažnije je pronaći dobru pozadinu, svetlo i poznavati svoje “dobre strane i uglove“. Danas postoji veliki pritisak za pokazivanje “najboljeg lica“, odnosno pritisak da budemo lepi, ali loše fotografije retko imaju veze sa našom prirodnom lepotom i izgledom. Najbolje je biti opušten pred kamerom, biti prirodan i uživati u datom momentu – prirodan osmeh je uvek najbolji. Ako vam je važno, možete primeniti prethodno navedena objašnjenja i saveta za dobijanje zadovoljavajućih rezultata.

- Advertisement -