Zašto osećamo umor u ovo doba godine? – stručnjaci objašnjavaju fenomen „prolećnog umora“

Zima menja hemiju mozga

Glavni razlog leži u svetlu. Tokom zimskih meseci dani su kraći, a nedostatak prirodnog svetla direktno utiče na hemijske procese u mozgu.

Kada izloženost sunčevoj svetlosti opadne, dolazi do smanjenja serotonina – neurotransmitera, koji reguliše raspoloženje, motivaciju i osećaj zadovoljstva. Istovremeno, raste nivo melatonina, hormona, koji kontroliše san i izaziva pospanost, ukazuju istraživači u radu za Neuroscience.

Ove promene utiču na unutrašnji biološki sat, odnosno cirkadijalni ritam. Rezultat su osećaj tromosti, manjak energije i potreba za dužim snom.

Zbog toga se kod mnogih ljudi tokom zime javlja stanje poznato kao sezonski afektivni poremećaj, oblik depresije direktno povezan sa promenama godišnjih doba.

Zašto je kraj zime posebno izazovan?

Simptomi se mogu pojaviti već u jesen, ali stručnjaci primećuju da vrhunac kod velikog broja ljudi dolazi u februaru i martu.

Razlog je jednostavan: telo je mesecima bilo izloženo nedostatku svetla, fizičke aktivnosti i vitamina D, što stvara svojevrsni „biološki dug“. Kada vreme počne da se menja, organizam još nije stigao da se prilagodi novim uslovima.

Drugim rečima, priroda ulazi u novu fazu, dok naš organizam i dalje funkcioniše po zimskom režimu.

U tom periodu često se javljaju simptomi poput:

• izraženog umora i nedostatka energije
• povećane potrebe za snom
• slabije koncentracije
• razdražljivosti i promenljivog raspoloženja
• želje za hranom bogatom ugljenim hidratima.

Sve ovo su klasični znakovi sezonske depresije ili blažeg oblika tzv. „zimskog bluza“.

Fenomen „prolećnog umora“

U evropskoj medicini ovaj osećaj nosi i poseban naziv – prolećna letargija. To je stanje privremenog umora i psihičke iscrpljenosti, koje se javlja pri prelazu iz zime u proleće.

Telo tada prolazi kroz niz adaptacija: hormoni, krvni pritisak i metabolizam počinju da se prilagođavaju dužim danima i višim temperaturama. Taj proces može izazvati osećaj iscrpljenosti dok se organizam ne stabilizuje.

Sunce ne popravlja raspoloženje odmah

Jedan od razloga za konfuziju jeste činjenica da lepo vreme ne donosi momentalno poboljšanje raspoloženja.

Mozgu je potrebno vreme da obnovi ravnotežu između serotonina i melatonina. Tek nakon nekoliko nedelja dužih i svetlijih dana, nivo serotonina počinje da raste, što mnogi primete kao nagli povratak energije i dobrog raspoloženja.

Zbog toga prvi pravi topli dan u proleće često deluje gotovo euforično, jer se tada hemija mozga konačno vraća u ravnotežu.