Magazin

Zašto generacija Z oseća krivicu kada ne radi na odmoru?

Pixabay

Postoji mnogo razloga koji otežavaju odlazak na odmor, stres, finansije, visina plate tokom odmora…Ali za današnje najmlađe radnike, jedna velika stvar koja ih sputava je krivica.

Oko 35% radnika generacije Z kaže da se osećaju krivim što ne rade kada su na odmoru, u poređenju sa 29% američkog proseka u svim starosnim grupama. To pokazuju podaci najnovijeg LinkedIn-ovog Indeksa poverenja u radnu snagu, zasnovanom na anketi od 9.461 američkog profesionalca ovog leta.

– Razlog za krivicu generacije Z zbog odmora mogao bi biti to što su još uvek u fazi karijere u kojoj im je bitno da impresioniraju svog šefa, da se dobro slažu sa kolegama ili da „povuku više“ na poslu – kaže Džordž Anders, stariji LinkedIn urednik.

Pripadnici ove generacije su veoma savesni, piše CNBC.

– Oni mogu imati različite navike i prohteve, kao što su preferencije oko koda oblačenja ili oko lokacija na kojima žele da rade, ali prema onome što vidimo, posvećenost pripadnika ove generacije da pruže dobar učinak je jaka – kaže on.

Među svim generacijama, najmanja je verovatnoća da će najmlađe generacije isplanirati odmor i potpuno se isključiti. Oko 58% radnika generacije Z kaže da planira da ode na odmor i potpuno se isključi, u poređenju sa 64% milenijalaca, 62% generacije X i 64% bejbi bumera.

– Generacija Z je generacija koja obavlja više zadataka kao niko drugi, tako da osećaj da ste potpuno isključeni može biti problematičan za njih – kaže Anders.

Pravljenje pauza na poslu, čak i ako je to produženo putovanje vikendom, a ne dvonedeljno putovanje u inostranstvo, može imati velike koristi za fizičko i mentalno zdravlje.

Anders predlaže da unapred razgovarate sa svojim menadžerom kako biste pokrili šta treba da se završi pre nego što odete na odmor, da se delegira šta se može delegirati drugim kolegama dok ste odsutni i šta može da sačeka dok se ne vratite.

Na kraju, Anders kaže da se brisanje krivice zbog odmora može svesti na pitanje ega: „Ponekad se radi samo o poniznosti i o priznanju da, iako je vaš posao važan, nije kao da će se organizacija propasti dok vas nema – kaže on.

Magazin

Ovo je razlog zašto ne bi trebalo da čupamo sede dlake

Mnogima je poznata sledeća scena: Uočili smo sedu dlaku, želimo da je iščupamo, ali se onda setimo čuvene rečenice: „Ako iščupaš sedu dlaku, izrašće ti nekoliko novih na istom mestu“, pa odustanemo od nasilnog uklanjanja vlasi. Sledeće o čemu razmišljamo je farbanje i prikrivanje „znakova starenja“. Stručnjaci objašnjavaju pravi razlog zašto ne bi trebalo da čupamo sede, kao i da dva put razmislimo pre nego što odlučimo da ih sakrijemo.

Postoji verovanje da, ako primetimo jednu sedu dlaku, nikako ne smemo da je iščupamo, jer će na njenom mestu da izraste još nekoliko novih. Ipak, stručnjaci poručuju: Da je to stvarno tako, onda bi opadanje kose moglo da se zaustavi, jer bi bilo dovoljno da povremeno iščupamo nekoliko dlaka i sačekamo da nam oko njih rastu nove, tako da imamo bujnu kosu ceo život.

Dakle, naravno da je ovo verovanje zapravo mit, ne postoje nikakvi naučni dokazi koji potvrđuju da će na ovaj način početi da nam raste više sedih dlaka. U isto vreme, to ne znači da je preporučljivo da ih čupamo, ali ipak iz malo drugačijih razloga.

Zašto je loše dačupamo svoju kosu, bez obzira da li je seda ili ne

Stručnjaci su za „Hafington post“ objasnili da, čak iako počupamo cele pramenove kose koji nam smetaju, oni će izrasti i biće potpuno isti kao i pre nego što smo ih uklonili, tako da bol i čekanje na sledeću fazu rasta neće doneti željeni efekat. Važnije je da znamo da, ako čupamo bilo koju dlaku sa glave, možemo da oštetimo ili čak uklonimo folikul.

„Folikul dlake je u osnovi „kuća“ vlasi, ispunjena karakteristikama kose koju ste uklonili“, objašnjava plastični hirurg dr Patrik Dejvis. „Jednostavno rečeno, ponovo će izrasti sa istim svojstvima, čupanjem i nanošenjem bola ništa nismo postigli.“

Osim što će nasilno uklanjanje dlaka oštetiti folikul, može da utiče i na one koji se nalaze oko njega, tako da možemo čak i trajno da zaustavimo rast dlaka u tom području. Čupanje dlake je mali šok za sistem a rizik od prestanka rasta kose u tom području veći kada smo stariji, kada dlake prirodno postaju proređene i tanje.

Stručnjaci objašnjavaju da su ljudi sa sedom kosom obično stariji, tako da, ako uklanjaju sede dlake na ovaj način, manje su šanse da iz oštećenog folikula izraste nova kosa. Pored toga, može doći do i urastanja dlake, jer kada god izvučemo folikul, on se sve više „usadi“ pod kožu i vremenom može doći do začepljenja pora ili čak infekcije.

„Čupam sede, ali se one još uvek pojavljuju“

Rast novih sedih dlaka nema veze sa čupanjem, već sa godinama i genetikom. Ako smo primetili jednu ili nekoliko sedih, postoji velika šansa da je to samo prirodni proces koji dolazi sa starenjem. Veliku ulogu ima i genetika: ako su članovi naše porodice počeli da sede dok su bili relativno mladi, velika je verovatnoća da će se isto dogoditi i nama.

Dakle, naša kosa nije „odlučila“ da nam se „osveti“ za čupanje tako što će nam rasti ove sede, već su u pitanju neizbežni procesi u organizmu. Ako želimo da se ovaj proces uspori, pojedine studije su pokazale da uzimanje vitamina B12 i D3 može pomoći, ali nije siguran način za sprečavanje sedenja. Za sada, ostaje opcija farbanja u prvobitnu boju ili dopuštanja prirodi da „radi svoje“.

Pojedini frizeri i stručnjaci za farbanje predlažu traženje načina da u potpunosti prihvatimo sede vlasi i ukombinujemo ih sa sopstvenim stilom, tako da postanu jedna vrsta modnog pečata. Mnogi frizeri ohrabruju klijente da, kada primete da su počeli da sede, celu kosu prefarbaju u ovu „novu“ boju i otvore sledeće poglavlje u svom ličnom stilu. U poslednjih nekoliko godina, brojne slavne ličnosti su prihvatile svoje srebrne pramenove, postepeno menjajući tipičan standard lepote, koji diktira da žene moraju da prikrivaju svoju sivu boju kose.