Zašto generacija Z oseća krivicu kada ne radi na odmoru?
Postoji mnogo razloga koji otežavaju odlazak na odmor, stres, finansije, visina plate tokom odmora…Ali za današnje najmlađe radnike, jedna velika stvar koja ih sputava je krivica.
Oko 35% radnika generacije Z kaže da se osećaju krivim što ne rade kada su na odmoru, u poređenju sa 29% američkog proseka u svim starosnim grupama. To pokazuju podaci najnovijeg LinkedIn-ovog Indeksa poverenja u radnu snagu, zasnovanom na anketi od 9.461 američkog profesionalca ovog leta.
– Razlog za krivicu generacije Z zbog odmora mogao bi biti to što su još uvek u fazi karijere u kojoj im je bitno da impresioniraju svog šefa, da se dobro slažu sa kolegama ili da „povuku više“ na poslu – kaže Džordž Anders, stariji LinkedIn urednik.
Pripadnici ove generacije su veoma savesni, piše CNBC.
– Oni mogu imati različite navike i prohteve, kao što su preferencije oko koda oblačenja ili oko lokacija na kojima žele da rade, ali prema onome što vidimo, posvećenost pripadnika ove generacije da pruže dobar učinak je jaka – kaže on.
Među svim generacijama, najmanja je verovatnoća da će najmlađe generacije isplanirati odmor i potpuno se isključiti. Oko 58% radnika generacije Z kaže da planira da ode na odmor i potpuno se isključi, u poređenju sa 64% milenijalaca, 62% generacije X i 64% bejbi bumera.
– Generacija Z je generacija koja obavlja više zadataka kao niko drugi, tako da osećaj da ste potpuno isključeni može biti problematičan za njih – kaže Anders.
Pravljenje pauza na poslu, čak i ako je to produženo putovanje vikendom, a ne dvonedeljno putovanje u inostranstvo, može imati velike koristi za fizičko i mentalno zdravlje.
Anders predlaže da unapred razgovarate sa svojim menadžerom kako biste pokrili šta treba da se završi pre nego što odete na odmor, da se delegira šta se može delegirati drugim kolegama dok ste odsutni i šta može da sačeka dok se ne vratite.
Na kraju, Anders kaže da se brisanje krivice zbog odmora može svesti na pitanje ega: „Ponekad se radi samo o poniznosti i o priznanju da, iako je vaš posao važan, nije kao da će se organizacija propasti dok vas nema – kaže on.