Povežite se sa nama

Biznis

Vlasnik najvećih tržnih centara u Americi bankrotirao

Objavljeno

on

Foto: Unsplash

Kompanija „Vašington Prajm Grup“ (WPG), vodeći vlasnik tržnih centara širom Amerike, podnela je zahtev za bankrot.

Kompanija koja poseduje objekte na više od 100 lokacija odluku obrazlaže problemima izazvanim pandemijom.

Među uzrocima bankrota navode se posledice zaključavanja i smanjenje rente zakupcima lokala.

„Te mere uzrokovale su veliki pad prodaje hrane u tržnim centrima i restoranima, kao i drugih proizvoda u prodajnim objektima“, navela je kompanija u dokumentu podnetom teksaškom Sudu za pitanja bankrotstva.

„Ispostavilo se da je pandemija virusa korona nesavladiva“, dodaje se u dokumentu.

Ukupan dug kompanije je 3,5 milijardi dolara, pokazuju sudski dokumenti.

Promena potrošačkih navika i pandemija uzdrmali su maloprodajnu industriju tokom protekle godine širom sveta, piše Sputnjik.

Nastavi sa čitanjem
Sponzorisano Girl with a jacket
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis

Srbija ima veliki i trenutno nedovoljno iskorišćen potencijal za industriju vina

Objavljeno

on

Foto: Unsplash

Nije nepoznanica da Srbija ima veliki i trenutno nedovoljno iskorišćen potencijal za razvoj vinske industrije. Naše podneblje je po prirodnim uslovima odlično za vinogradarstvo, verovatno i najbolje na Balkanu. Tome možemo dodati i zavidnu tradiciju staru gotovo 1800 godina, te niz visokokvalitetnih starih i geografski zaštićenih sorti.

Ipak, i pored savršenih preduslova za uspeh ovog sektora, postoje brojni problemi koji usporavaju razvoj proizvodnje i izvoza srpskog vina.

Za rešavanje postojećih problema u vinogradarstvu država smatra da je potrebno 10 godina, uz dodatne subvencije, posle čega projektuju višestruko uvećanje površine pod grožđem i ukrupnjavanje pojedinačnih vinograda, što je predviđeno „Programom razvoja vinarstva i vinogradarstva za period 2021.–2031. godine“, koji je u fazi implementacije.

Tokom 2020. godine po izvozu vina Srbija je bila na 44. mestu, ispred svih susednih zemalja. U odnosu na period iz 2010. godine radi se o dupliranju ukupne količine proizvodnje i izvoza.

Najviše izvozimo u Rusiju, BiH, Crnu Goru, Hrvatsku i Kinu, čije pune tržišne potencijale tek trebamo da iskoristimo. Sa druge strane, daleko najviše vina, ali i grožda uvozimo iz Severne Makedonije.

Naša pojedina vina postala su konkurentna svetski poznatim izvođačima vina, poput Portugala, Španije, Italije, Argentine i Čilea.

Iako izvoz vinara Srbije iz godine u godinu ostvaruje rast, u poređenju sa zemljama regiona po mnogim parametrima još uvek imamo loše rezultate. Naročito u pogledu najmanju površinu pod aktivnim vinogradima, lošom gustinom vinograda, nedovoljno kontrolisanim uvozom i nedostatkom sistematske marketinške kampanje. Isto tako, ukupna proizvodnja visokokvalitetnih i premium vina kod nas nije na zavidnom nivou.

Naša vina daleko ispod cene

Jedan od vodećih problema za srpske vinogradare je ostvarena cena po flaši na tržištu i tu su tek potrebni veliki pomaci.

Prosečna cena vina u 2020. godini:

  • Francuska vina – 6,4*
  • Italijanska – 3,1
  • Hrvatska – 2,9
  • Rumunska – 1,7
  • Srpska – 1,48
  • Španska – 1.4
  • Bugarska – 1,2
  • Moldavija – 0,90
  • Severna Makedonija – 0,80

* iznosi su u evrima po litru

Ostvarene cene izvezenog domaćeg vina variraju od države do države. Tako u Švajcarskoj dosežu 7,9 evra po litru, SAD 4,1 evro, Australiji 3,2 evra, Rusiji tek 1,2 evra, dok u Hrvatskoj naša vina „dobacuju“ svega 1 evro po litru.

Godine raspleta za srpsko vino

Iako na teritoriji današnje Srbije postoji bogata tradicija vina uzgoja, period Jugoslavije nije pogodovao opštem utemeljenju srpskih vina u svetu, budući da su u fokusu proizvodnje bila uglavnom slabije ili prosečno plaćena vina.

Željenom rastu prosečne cene vina u izvozu negativno je pogodovala pandemija, koja je uticala na to da ljudi globalno manje troše, a pri kupovini predominantno češće posežu za cenovno i kvalitativno nižim vinima.

Rastu prosečne cene srpskog vina u izvozu može da pogoduje preusmerenje na veću proizvodnju najkvalitetnijih vina i generalno fokus na kvalitet. Isto tako, starije sorte su po pravilu uvek privlačne stranim turistima i predstavljaju prednost Srbije u odnosu na tržišnu konkurenciju.

Kada se podvuče crta, Srbija još uvek nije vinogradarska zemlja i prosečna cena vina bilo u uvozu ili izvozu je daleko ispod naših mogućnosti. Istina je da nam je vinogradarstvo u fazi obnavljanja.

Popis poljoprivrednih površina, koji će RZS obaviti 2022. godine pokazaće koliko je hektara pod vinovom lozom, a nakon kraja jeseni videćemo da li smo uspeli da zabeležimo rast izvoza i prosečne cene u izvozu, za šta su nam na raspolaganju idilični zemljišno-klimatski uslovi, kao i rastući interes državnog vrha za proizvodnju vina.

Nastavi sa čitanjem

Sponzorisano

  • dezinfekcija

Sponzorisano

  • Massage House baner

Oznake

Istaknuto na YouTube

turistička agencija VOS TRAVEL

U trendu