Vlada Srbije predložila je parlamentu još jedan rebalans budžeta za ovu godinu, koji bi, prema očekivanjima, trebalo da se pred poslanicima nađe u utorak. Kako je obrazloženo u predlogu zakona ovaj drugi rebalans, posle prvog aprilskog, radi se zbog veće projekcije prihoda u 2021. godini, a samim tim i promene na rashodnoj strani.

Rebalansom budžeta za 2021. godinu, predviđeni su ukupni budžetski prihodi od 1.488,5 milijardi dinara, što je za 132,2 milijarde dinara (9,7 %) više u odnosu na iznose predviđene rebalansom budžeta iz aprila. Ukupni rashodi i izdaci su 1.792,95 milijardi dinara, što je povećanje od 24,51 milijardu dinara (1,39 %) u odnosu na rebalans budžeta iz aprila, piše Politika.

Na nivou opšte države planiran je fiskalni deficit u iznosu od 4,9 % BDP-a, što je za dva procentna poena manje nego u prvom rebalansu. Učešće javnog duga u BDP-u trebalo bi da bude 58,2 %.

U odnosu na aprilski rebalans, fiskalni deficit je smanjen na 304,5 milijardi dinara, najviše zbog znatno bolje realizacije prihoda. Jedan deo nižih rashoda posledica je manjih transfera fondovima obaveznog socijalnog osiguranja usled bolje naplate doprinosa. Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.279,3 milijardi dinara (povećanje od 111 milijardi), a neporeski u iznosu 191,5 milijardi dinara (povećanje od 21,1 milijardu).

Prvim rebalansom najviše su bili revidirani prihodi budžeta Srbije, pod uticajem većih priliva na kraju prethodne godine, boljih kretanja u određenim segmentima ekonomske aktivnosti, tokom prvog kvartala 2021. godine, očekivanja od primene dodatnog paketa mera, kao i određenih jednokratnih faktora.

U novoj projekciji prihoda, skoro sve kategorije imaju rast u odnosu na prethodnu projekciju, dok najveće pozitivne promene imaju porez na dobit pravnih lica i PDV. Ostale kategorije revidirane su naviše usled snažnijeg oporavka aktivnosti od prvobitno očekivanog. U strukturi prihoda poreski čine 85,9 %, neporeski 12,9 %, dok se ostatak od 1,2 % odnosi na donacije.

U odnosu na originalno planirane prihode budžeta, iznos planiran ovim rebalansom viši je za 152,1 milijardu dinara. Najvažniji faktori koji su doveli do izmene u visini i strukturi budžetskih prihoda su ubrzanje ekonomske aktivnosti, odnosno revizija stope realnog rasta BDP-a sa 6 na 7 %, povoljnija kretanja na tržištu rada, uplata prvobitno neplaniranih neporeskih prihoda, pozitivan uticaj programa ekonomskih mera na ličnu potrošnju, konzervativan pristup u planiranju određenih kategorija poreskih prihoda (porez na dobit, PDV).

Rebalansom budžeta obezbeđena su sredstva za dodatno finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata, kao i nedostajuća sredstva po određenim kategorijama rashoda, kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje korisnika budžeta. Kako je rekao ministar finansija predlog rebalansa budžeta za ovu godinu predviđa povećanje ulaganja države u kapitalne investicije sa 7,2 % na 7,8 % BDP-a.

Otplata kamata i prateći troškovi zaduženja planirani su u iznosu od 111,35 milijardi dinara, i veći su za 0,05 milijardi dinara (0,04 %) u odnosu na rebalans iz aprila. Rashodi za subvencije iznose 212,24 milijarde dinara, i manji su za 0,41 milijardu dinara (0,19 %) u odnosu na rebalans iz aprila.