Vlada Srbije nije ništa uradila da nađe zamenu ruskom gasu

Dok nadležni tvrde da je obezbeđivanje energetske bezbednosti i nezavisnosti Srbije prioritet, u prvom redu diversifikacija u snabdevanju gasom, stručna javnost ističe da je u praksi to više spisak „lepih želja“ nego konkretnih projekata kao i da aktuelna vlast Srbije u proteklom periodu nije uradila baš ništa da nađe zamenu ruskom gasu.

Na pitanje Danasa kako Srbija namerava da poboljša svoju energetsku bezbednost i nezavisnost u Ministarstvu rudarstva i energetike, kažu da Srbija ima potencijala da bude samodovoljna i plan je da iz sopstvenih izvora proizvodimo dovoljne količine električne energije za naše tržište, ali i da možemo da izvozimo.

„Da bismo obezbedili potpunu nezavisnost i stabilnost ovog sektora potrebne su nam investicije, pre svega u nove kapacitete poput Reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3″ i Bistrica, koje su važne i kao skladišta energije i zbog integracije novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije (OIE), vetroelektrane i solarne elektrane. Donošenjem novog zakonodavnog okvira i izradom strateških dokumenata napravili smo osnovu za promene u strukturi energetskog miksa, u kojem je sada, ne računajući velike HE, učešće OIE na nivou od oko tri odsto. Sve što možemo da proizvodimo iz naših izvora u našoj zemlji, posebno iz obnovljivih izvora, doneće nam energetsku bezbednost i nezavisnost. U suprotnom, bićemo uvozno zavisni, što će uticati na stabilnost finansijskog sistema države i privredni ambijent“, kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Nadležni u tom ministarstvu dodaju da trenutno dobijamo oko 70 % energije iz termoelektrana, koje su stare više od 40 godina. Za proizvodnju električne energije termoelektrane koriste nisko kalorični lignit, čiji je kvalitet u konstantnom padu.

„Nismo izgradili nijedan kapacitet u elektroenergetskom sektoru duže od 30 godina i hitno su nam potrebne investicije, ukoliko želimo da u narednim decenijama osiguramo stabilan, nezavisan i bezbedan energetski sistem“, ističu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Iz tog ministarstva navode da Srbija u ovom trenutku ima dovoljno energije i energenata za potrebe domaćinstava i privrede. Energetska kriza izazvana post-kovid ekonomskim oporavkom i posledičnom, povećanom potražnjom za energentima, čije su cene postale višestruko više, direktno je ugrozila energetsku bezbednost u mnogim evropskim zemljama.

„Energetsku krizu dodatno složenom učinili su poslednji događaji u Ukrajini i nema nijedne zemlje, ne samo u Evropi, koja je bez problema. Srbija je reagovala pravovremeno, i zahvaljujući stabilnosti finansijskog sistema doneli smo adekvatne mere kako bismo zaštitili i domaćinstva i privredu i obezbedili stabilno snabdevanje tržišta. Ali, bez obzira na trenutnu krizu koja će proći i sigurno ostaviti ekonomske i energetske posledice na globalnom nivou, moramo da nastavimo sa procesom energetske tranzicije, sa investicijama. Dugoročno, izgradnja novih proizvodnih kapaciteta sa niskim emisijama, značajno povećanje udela obnovljivih izvora energije u strukturi energetskog miksa doprineće smanjenju zavisnosti, uštedama i stabilnom energetskom sistemu“, kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Dodaju da obezbeđivanjem obaveznih rezervi energenata, prema regulativi Evropske unije, idemo ka tome da obezbedimo dovoljne količine za prosečnu potrošnju tokom 61 dana.

„Samo u poslednjih godinu dana nivo obaveznih rezervi povećan je za 30 % što u mnogome doprinosi sigurnosti snabdevanja tržišta Srbije u kriznim situacijama“, navode u Ministarstvu rudarstva i energetike.

U gasnom sektoru, pored diversifikacije snabdevača, kroz projekat gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, prioritet je i proširenje Podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i izgradnja novog gasnog skladišta, kako bi se dodatno osigurala energetska bezbednost i snabdevanje gasom.

„Kuju“ se planovi u budučnosti

„Izgradnjom gasne interkonekcije sa Bugarskom, Srbija će dobiti još jedan pravac snabdevanja gasom, ali i mogućnost diversifikacije snabdevača. Gasovod Niš-Dimitrovgrad će se preko interkonekcije Grčka-Bugarska povezati na Južni gasni koridor i novim LNG terminalom u Aleksandropoulisu će omogućiti da se na tržište Srbije doprema i prirodni gas iz Kaspijskog regiona, konkretno gasnog polja Šah Deniz u Azerbejdžanu, gas iz LNG terminala u Aleksandropoulisu, budućeg East Med gasovoda, a otvara se mogućnost dopremanja i prirodnog gasa iz Azije. Kapacitet novog gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje i prema planovima trebalo bi da bude završen 2023. godine. Pored toga, cilj je i da se preko novih interkonektora povežemo i sa ostalim državama u regionu, kako bismo postali deo regionalne gasne mreže i ostvarili mogućnost povezivanja sa drugim rutama snabdevanja i snabdevačima. Najbolji primer je interkonektor sa Hrvatskom, koji bi nam omogućio povezivanje sa LNG terminalom na Krku“, objašnjavaju u Ministarstvu rudarstva i energetike.

I. S.

- Advertisement -