Connect with us

Ekonomija

Vlada Srbije nije ništa uradila da nađe zamenu ruskom gasu

Foto: Unsplash

Dok nadležni tvrde da je obezbeđivanje energetske bezbednosti i nezavisnosti Srbije prioritet, u prvom redu diversifikacija u snabdevanju gasom, stručna javnost ističe da je u praksi to više spisak „lepih želja“ nego konkretnih projekata kao i da aktuelna vlast Srbije u proteklom periodu nije uradila baš ništa da nađe zamenu ruskom gasu.

Na pitanje Danasa kako Srbija namerava da poboljša svoju energetsku bezbednost i nezavisnost u Ministarstvu rudarstva i energetike, kažu da Srbija ima potencijala da bude samodovoljna i plan je da iz sopstvenih izvora proizvodimo dovoljne količine električne energije za naše tržište, ali i da možemo da izvozimo.

„Da bismo obezbedili potpunu nezavisnost i stabilnost ovog sektora potrebne su nam investicije, pre svega u nove kapacitete poput Reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3″ i Bistrica, koje su važne i kao skladišta energije i zbog integracije novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije (OIE), vetroelektrane i solarne elektrane. Donošenjem novog zakonodavnog okvira i izradom strateških dokumenata napravili smo osnovu za promene u strukturi energetskog miksa, u kojem je sada, ne računajući velike HE, učešće OIE na nivou od oko tri odsto. Sve što možemo da proizvodimo iz naših izvora u našoj zemlji, posebno iz obnovljivih izvora, doneće nam energetsku bezbednost i nezavisnost. U suprotnom, bićemo uvozno zavisni, što će uticati na stabilnost finansijskog sistema države i privredni ambijent“, kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Nadležni u tom ministarstvu dodaju da trenutno dobijamo oko 70 % energije iz termoelektrana, koje su stare više od 40 godina. Za proizvodnju električne energije termoelektrane koriste nisko kalorični lignit, čiji je kvalitet u konstantnom padu.

„Nismo izgradili nijedan kapacitet u elektroenergetskom sektoru duže od 30 godina i hitno su nam potrebne investicije, ukoliko želimo da u narednim decenijama osiguramo stabilan, nezavisan i bezbedan energetski sistem“, ističu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Iz tog ministarstva navode da Srbija u ovom trenutku ima dovoljno energije i energenata za potrebe domaćinstava i privrede. Energetska kriza izazvana post-kovid ekonomskim oporavkom i posledičnom, povećanom potražnjom za energentima, čije su cene postale višestruko više, direktno je ugrozila energetsku bezbednost u mnogim evropskim zemljama.

„Energetsku krizu dodatno složenom učinili su poslednji događaji u Ukrajini i nema nijedne zemlje, ne samo u Evropi, koja je bez problema. Srbija je reagovala pravovremeno, i zahvaljujući stabilnosti finansijskog sistema doneli smo adekvatne mere kako bismo zaštitili i domaćinstva i privredu i obezbedili stabilno snabdevanje tržišta. Ali, bez obzira na trenutnu krizu koja će proći i sigurno ostaviti ekonomske i energetske posledice na globalnom nivou, moramo da nastavimo sa procesom energetske tranzicije, sa investicijama. Dugoročno, izgradnja novih proizvodnih kapaciteta sa niskim emisijama, značajno povećanje udela obnovljivih izvora energije u strukturi energetskog miksa doprineće smanjenju zavisnosti, uštedama i stabilnom energetskom sistemu“, kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Dodaju da obezbeđivanjem obaveznih rezervi energenata, prema regulativi Evropske unije, idemo ka tome da obezbedimo dovoljne količine za prosečnu potrošnju tokom 61 dana.

„Samo u poslednjih godinu dana nivo obaveznih rezervi povećan je za 30 % što u mnogome doprinosi sigurnosti snabdevanja tržišta Srbije u kriznim situacijama“, navode u Ministarstvu rudarstva i energetike.

U gasnom sektoru, pored diversifikacije snabdevača, kroz projekat gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, prioritet je i proširenje Podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i izgradnja novog gasnog skladišta, kako bi se dodatno osigurala energetska bezbednost i snabdevanje gasom.

„Kuju“ se planovi u budučnosti

„Izgradnjom gasne interkonekcije sa Bugarskom, Srbija će dobiti još jedan pravac snabdevanja gasom, ali i mogućnost diversifikacije snabdevača. Gasovod Niš-Dimitrovgrad će se preko interkonekcije Grčka-Bugarska povezati na Južni gasni koridor i novim LNG terminalom u Aleksandropoulisu će omogućiti da se na tržište Srbije doprema i prirodni gas iz Kaspijskog regiona, konkretno gasnog polja Šah Deniz u Azerbejdžanu, gas iz LNG terminala u Aleksandropoulisu, budućeg East Med gasovoda, a otvara se mogućnost dopremanja i prirodnog gasa iz Azije. Kapacitet novog gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje i prema planovima trebalo bi da bude završen 2023. godine. Pored toga, cilj je i da se preko novih interkonektora povežemo i sa ostalim državama u regionu, kako bismo postali deo regionalne gasne mreže i ostvarili mogućnost povezivanja sa drugim rutama snabdevanja i snabdevačima. Najbolji primer je interkonektor sa Hrvatskom, koji bi nam omogućio povezivanje sa LNG terminalom na Krku“, objašnjavaju u Ministarstvu rudarstva i energetike.

I. S.

Continue Reading
Advertisement akcija ams
akcija skener
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Poslovanje

Goran Vesić: „Poziv francuskim kompanijama da učestvuju na tenderima“

Photo: Unsplash

Ekonoski odnosi Srbije i Francuske napredovali su u poslednjih nekoliko godina, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i pozvao i francuske kompanije da učestvuju na budućim tenderima, pre svega u oblasti železničke infrastrukure, saopštilo je Ministarstvo.

Vesić je razgovarao sa francuskim ministrom zaduženim za spoljnu trgovinu, ekonomsku promociju i francuske državljane u inostranstvu Olivijeom Beštom o dodatnom unapređenju saradnje dve zemlje, posebno u oblasti saobraćajne infrastrukture.

Ističući da Srbiju i Francusku vežu višedecenijski dobri, prijateljski odnosi, politički i ekonomski, a da u Srbiji već uspešno posluje jedan broj francuskih kompanija, Vesić je podstio da su upravo kompanije iz Francuske angažovane na nekim od najvažnijih projekata u Srbiji – izgradnji beogradskog metroa, postrojenja spalionice u Vinči, dok je Vansi koncesionar aerodroma „Nikola Tesla“.

Francuska agencija za razvoj u Srbiji učestvuje i u realizaciji projekta LIID, u okviru kojeg je opredeljeno više od 300 miliona dolara za razvoj lokalnih samouprava, a Srbija želi da postane i saobraćajno čvorište u regionu, ali i šire, naglasio je Vesić.

Vesić je pozvao i francuske kompanije da učestvuju na budućim tenderima, pre svega u oblasti železničke infrastrukure.

Ministar Bešt je rekao da francuske investicije u Srbiji ranije nisu bile u skladu sa tradicionalnim prijateljstvom dve zemlje, zbog čega je predsednik Emanuel Makron 2019. godine formulisao Strategiju za Zapadni Balkan, u čijem je središtu upravo Srbija.

Bešt je rekao da oni žele da nastave saradnju u tom duhu i žele što brži pristup Srbije Evropskoj uniji.

On je naveo da postoji zaniteresovanost francuskih kompanija za ulaganja u oblasti avio-saobraćaja, i rekao da bi „Er Srbija“ mogla da bude važno vazdušno čvorište jugoistočne Evrope.

Vesić i Bešt su razgovarali i o mogućnostima za saradnju i ulaganja, kada je reč o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Bešt je naglasio da svi zajednički projekti pomažu dalji razvoj Srbije, kako bi bila ključna zemlja u regionu, kada postane punopravni član Evropske unije.

Sastanku u Vladi Srbije prisustvovao je i ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu