Crna Gora

Vjosa Osmani u Podgorici: „Srbija jedina u regionu ne želi dobre odnose s Kosovom“

Photo: Unsplash

Predsednica Kosova Vljosa Osmani ocenila je da je Srbija jedina država regiona, koja „ne želi dobre među susedske odnose“ s Kosovom, te da se Rusija preko Beograda meša u unutrašnje stvari zemlje na čijem je čelu.

Osmani je to saopštila novinarima u Podgorici tokom zvanične posete Crnoj Gori. Ona se ranije susrela sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem i premijerom u tehničkom mandatu Dritanom Abazovićem.

Predsednica Kosova je kazala da je u interesu dve države učlanjenje u EU, ali da „svi susedi ne dele taj stav“.

„Nažalost to ne dele svi naši susedi. Rukovodstvo jedne države je otvorilo vrata ruskom uticaju. Jedan lider veruje da su Kosovo i Crna Gora privremeni projekti. Iako on drži sebe u zabludi, Crna Gora i Kosovo su nezavisne suverene države, miroljubive i kao takve će nastaviti da postoje u večnosti“, rekla je Osmani posle sastanka sa Đukanvićem, na zajedničkoj konferenciji za medije.

Po njenim rečima, proces integracije Zapadnog Balkana je od ključnog značaja za stabinost i progres čitavog regiona, što podrazumeva i rešavanje bolnih pitanja iz prošlosti.

Upitana da li je dobila garancije da će Crna Gora podržati Kosovo, Osmani je kazala da postoji samo jedna država koja ne želi dobre „međususedske odnose“ i navela da je to Srbija.

„I ta država je Srbija. Nema drugih uplitanja osim onog iz Rusije koji je ušao preko Srbije. To je rizik, ali mi ćemo nastaviti nepokolebljivo da radimo. I to je strateški cilj EU, da se sve zemlje učlane. Verujemo da nam Crna Gora može mnogo pomoći jer je napravila važne korake ka EU“, rekla je predsednica Kosova.

Komentarišući francusko-nemački plan za Kosovo, Osmani je ponovila da je taj plan „dobra osnova za dijalog“.

„Još od predlaganja uvek smo smatrali to dobrom inicijativom koja će ponuditi polaznu osnovu za dijalog. Tako je smatramo i danas, no potenciramo da postoji mnogo stvari, koje treba objasniti. Treba objasniti plan sprovođenja koraka. Za nas je važno da ispregovaramo međunarodne garancije koje se tiču unutrašnje finkcionalnosti Kosova“, rekla je Osmani.

Upitana o zajednici srpskih opština, Osmani je kazala da su „monoetnički modeli osuđeni na propast“, te da nije moguće dozvoliti „stvaranje entiteta poput RS“.

„Stav je takav da ne možemo imati monoetničke strukture. To je suprotno sa principom multietničnosti koji je sadržan u našem ustavu. To može da dovede do stvaranja entiteta poput RS i treće, ne možemo imati model koji je osuđen na propast“, zaključila je Osmani.

Predsednik Crne Gore je ocenio da se nestabilnost u regionu može prevazići „samo integracijama“ i saopštio da Crna Gora podržava ambicije Kosova za članstvo u Savetu Evrope, Partnerstvu za mir, za status kandidata za članstvo u EU.

„Pratimo sve što se dešava u odnosima Kosova i Srbije. Uvereni smo da može doći do pravno obavezujućeg sporazuma. Mi podržavamo Kosovo, to činimo i u odnosima sa Srbijom“, rekao je Đukanović.

I. S.

Up Next

Projekat „Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske“ podržalo 18 gradova i opština

Don't Miss

Jak zemljotres pogodio komšiluk!

Click to comment

Crna Gora

Ministar finansija Crne Gore: „Srbija je i dalje jedan od vodećih partnera u robnoj razmeni“

Photo: Unsplash

Crnogorski ministar finansija Aleksandar Damjanović rekao je u Beogradu da je Srbija i dalje jedan od vodećih partnera Crne Gore u robnoj razmeni, a da se u uvozu i izvozu iz te zemlje traži prostor za unapređenje saradnje.

Damjanović je posle sastanka sa ministrom finansija Srbije Sinišom Malim u intervuju agenciji Beta rekao da je rast robne razmene između dve zemlje, koja će ove godine premašiti milijardu evra, moguć i u razmeni usluga i kapitala, pre svega u transportu.

„Značajan deo srpske privrede je svakako naslonjen na Luku Bar, na najbližu moguću odrednicu. Tu pre svega mislim na Smederevo i Kragujevac. U perspektivi i najavi onoga što će se raditi u Srbiji na planu daljeg privrednog razvoja, a imajući u vidu ratna zbivanja i relativnu zatvorenost Crnog mora za neki duži niz godina, stvorila se mogućnost da se ovaj koridor od Bara prema Beogradu i Budimpešti ponovo revitalizuje i da se, kako smo zajednički konstatovali ‘napuni’ energetskom i saobraćajnom infrastrukturom“, rekao je Damjanović.

Kako je ocenio, Crnoj Gori je potreban pomak u realizaciji infrastrukturnih projekata i da završetak i spajanje auto-puta kroz Crnu Goru ima smisla samo „ako Srbija završi svoj deo posla“.

„Završili smo prioritetnu deonicu od Kolašina, koja je negde i najteža u tehničkom smislu. Ona je prema predračunu koštala nešto manje od milijardu evra. Mi smo je generalno završili, pustili u rad i ona već pokazuje svoje prednosti, iako je to samo polovična priča, dok se ne napravi kompletan put i povežu Srbija i Crna Gora. Ključna ideja je da se put nastavi prema Mađarskoj“, rekao je Damjanović.

O rekonstrukciji pruge Beograd-Bar Damjanović je istakao da će njena vrednost biti vidljiva tek ukoliko se ona posmatra kao jedinstvena platforma sa Lukom Bar prema Beogradu i Budimpešti.

„Procenjujem da kada smo već resetovali dosta loše političke odnose koje su imale prethodne vlade i kada smo ih doveli na primeren politički nivo, da bi dobro bilo da se sa njima ostvare i ekonomski prioriteti koji će biti isti u Crnoj Gori i u Srbiji“, rekao je ministar.

Po njegovim rečima, tema Inicijative Otvorenog Balkana je aktuelna u Crnoj Gori koja pažljivo testira i procenjuje kakva su shvatanja i razmišljanja evropskih partnera u Briselu, da li to ubrzava ili usporava evropski put Crne Gore.

„Osluškujemo korake ohrabrenja koja dolaze iz SAD-a. Tu ne sme da se napravi greška u koracima, uz punu konslutaciju i ono što već donosi Berlinski proces, koji je već od 2014. godine na stolu, da vidimo ima li tu komplementarnosti“, istakao je Damjanović.

Rekao je da je on otvorio pitanje zaduženja Crne Gore za veće infrastrukturne projekte i da država razmišlja da sklopi ugovor s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

„Kao interesantnu činjenicu i ministar Mali i ja smo ocenili da je jedan od razloga dobrog pozicioniranja Srbije skoro u rangu Rumunije i Mađarske na tržištu, upravo bio i stendbaj aranžan sa MMF-om, koji je Srbiji obezbedio da izađe na komercijalno tržište i dobije maksimalno moguće uslove dodatnog zaduženja“, rekao je on.

Damjanović je istakao da je Crna Gora neto proizvođač električne energije i da kroz dalje investicije u obnovljive izvore energije, pre svega u solarna postrojenja, može da ima značajan energetski suficit u proizvodnji struje.

„Pokušavamo da značajno unapredimo uvoz hrane, a Srbija jeste jedan od ključnih partnera kod uvoza roba široke potrošnje. Pre svega mislim na prehrambene artikle. Ocenjeno je i da je ta saradnja dobra. Srbija je najbliža Crnoj Gori što se tiče dostupnosti nabavke životnih namirnica pa i cena“, rekao je Damjanović.

Istakao je da je Srbija obavila dobro posao na sistemu eFiskalizacije.

„To je cilj i u Crnoj Gori. Mi smo eFiskalizaciju uspešno obavili, odnosno pokrenuli je prošle godine. Sada smo u drugoj fazi fiskalizacije, a ovo je formalni start te priče nakon razgovora sa ministrom finansija Srbije. I kod nas je trka sa vremenom da obezbedimo početne uslove i preduslove, a onda i zakon koji bi to omogućio“, rekao je Damjanović.

Ocenio je da Pošta Crne Gore ima ozbiljne potencijale, kapacitete i resurse i da se razmatra da se njen jedan deo pretvori u Poštansku štedionicu, odnosno domaću banku.

„To može da bude način za rešavanje sad već decenijskog problema platnog prometa Srbije i Crne Gore, gde se platni promet ne obavlja direktno kako bi trebalo“, rekao je ministar i dodao se platni promet obavlja posredstvom stranih banaka i tako velike provizije plaćaju privreda i građani koji su nekad bili u zajedničkoj državi.

Komentrarišući često pominjanje u javnosti mogućnosti izbora nove crnogorske vlade, Damjanović je rekao da sadašnjoj vladi mandat ističe, prema redovnim izborima, u septembru 2024. godine i da sadašnja Vlada Crne, bez obzira na gubitak poverenja u parlamentu, radi u punom kapacitetu, da sve ustavne obaveze redovno izvršava „imajući u vidu samo jednu mogućnost da ona ne može da raspusti parlament ako je izgubila poverenje“.

Dodao je uprkos tim okolnostima bez problema usvojen državni budžet i kupljene su akcije Luke Bar.

„Ne vidim na horizontu vanredne parlamente izbore. Pogotovo ih ne vidim nakon tehničkih izbora ili očekujem da će Demokratska partija socijalista da izgubi i to uporište i da će se nastaviti put promena, koje su došle nakon 13 godina apsolutne vlasti DPS-a“, rekao je Damjanović.

I. S.