Crna Gora

Vjosa Osmani u Podgorici sa Gabrijelom Eskobarom: „Primena sporazuma mora biti potpuna, Kosovo je konstruktivna strana“

Photo: Unsplash

Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je u Podgorici tokom sastanka sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, da sporazumi sa Srbijom iz Brisela i Ohrida moraju biti potpuno primenjeni i da se moraju sprečiti napori Srbije da podriva njihovu primenu.

Kako je saopšteno iz njenog kabineta, Osmani je posle polaganja zakletve predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, sa Eskobarom razgovarala o najnovijim dešavanjima na Kosovu i u regionu, sa posebnim osvrtom na implementaciju sporazuma sa Srbijom postignutih u Briselu i Ohridu.

Osmani je rekla da je Kosovo „konstruktivna strana“ i naglasila da je pristalo na sprovođenje sporazuma postignutih u Briselu i Ohridu, „u celini i bez preduslova koji imaju za cilj da se fokusiraju samo na jedan član ili deo sporazuma“, navedeno je u saopštenju.

Osmani je zahvalila SAD na „kontinuiranoj podršci i garanciji da je ceo proces u skladu sa Ustavom Kosova i u cilju očuvanja funkcionalnosti države i ubrzanja međunarodnih integracija“.

I. S.

Up Next

Aleksandar Vučić i Vjosa Osmani u Podgorici, Vučić kaže: „Nemam ništa protiv nje, ali znate šta piše u Ustavu Srbije“

Don't Miss

Novi predsednik Crne Gore stupio na dužnost – danas položio zakletvu

Click to comment

Crna Gora

Predviđanja Džordža Soroša 2003. godine: „Kosovo ne može ostati deo Srbije, sprovesti referendum o državnom statusu Crne Gore“

Photo: Unsplash

Američki biznismen Džordž Soroš izneo je neka predviđanja 2003. godine o Kosovu i Metohiji, kao i o situaciji sa Crnom Gorom.

Naime, američki biznismen i osnivač Fonda za otvoreno društvo Džordž Soroš rekao je tada da, „dugoročno gledano“, Kosovo ne može ostati deo Srbije.

On je dodao da se Kosovo za nezavisnost mora kvalifikovati time što će razviti sistem zaštite manjina, posebno srpske.

Američki biznismen osvrnuo se tada i na krizu sa Crnom Gorom, i rekao da bi trebalo sprovesti referendum.

On je smatrao da bi nakon roka od tri godine, predviđenog Beogradskim sporazumom, trebalo održati referendum o državnom statusu Crne Gore.

Srbija i Crna Gora kao država stvorena je, prema njegovim rečima, kako bi se odložilo pitanje statusa Kosova.

On je tada ukazao da postoje teškoće u funkcionisanju takve zajednice.

Soroš je, takođe, smatrao da bi Evropska unija (EU) napravila veliku grešku ukoliko bi prisiljavala Srbiju i Crnu Goru da ostanu zajedno.

On je tada najavio da na Balkanu postoje još neka nerešena pitanja i da EU treba da identifikuje te probleme.

Soroš je ponovio da misli na status Kosova, odnos Srbije i Crne Gore, ali i na uređenje Bosne i Hercegovine u okviru Dejtonskog sporazuma.

Takođe, on je tada kritikovao i američku admmistraciju zbog zahteva da se državljani te zemlje izuzmu od odgovomosti pred Međunarodnim krtvičnim sudom u Hagu.

„Smatram da je američka vlada po ovom pitanju kratkovida i zlonamema“, kazao je tada Soroš.

On je tadašnju američku politiku uporedio sa „politikom osiromašenja suseda 30-ih godina prošlog veka, za vreme recesije“.

Takođe, prognozirao je da će to negativno uticati na globalnu ekomomiju, iako Evropa ne može da zauzme američko mesto u svetskoj ekonomiji.

I. S.