Connect with us

Politika

Vjosa Osmani: „Cilj da Kosovo što pre uđe u NATO, Evropsku uniju i Savet Evrope“

Foto: Unsplash

Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je da je cilj Kosova da što pre udje u NATO, Evropsku uniju i Savet Evrope.

Osmani je to izjavila u Viljnusu, tokom zajedničke konferencije za novinare sa predsednikom Litvanije Gitanasom Nausedom.

Predsednica Kosova boravi u Litvaniji, gde je rekla da je „apsurdno da u okviru NATO Partnerstva za mir postoje anti-NATO zemlje poput Belorusije i Srbije“, a da Kosovo nije dobilo poziv da pristupi tom partnerstvu.

Ona je zahvalila Litvaniji na kontinuiranoj podršci Kosovu i rekla da članstvo u NATO treba posmatrati iz bezbednosne perspektive.

„Zbog toga sve slobodoljubive zemlje u Evropi, koje žele da doprinesu miru i bezbednosti, zaslužuju da budu u NATO. A aspiracije za njihovo članstvo treba podržati. Smatram da ne samo Finsku i Švedsku, već i zemlje u našem regionu, poput Kosova i Bosne i Hercegovine, treba podržati ubrzanim procesom članstva“, kazala je ona.

Dodala je da je 93 % građana Kosova za članstvo u NATO-u i da je to „istorijska težnja naroda Kosova od 1999. godine“.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Politika

Evropska unija: „Politički i bezbednosno priključiti Zapadni Balkan, ubrzati put ka članstvu“

Foto: Unsplash

Zamisli i predlozi za „političku, geopolitičku evropsku zajednicu“, kao ključni cilj imaju da se Zapadni Balkan, Ukrajina, Gruzija i Moldavija, politički i bezbednosno priključe Evropskoj uniji, zbog rata u Ukrajini, uz evropsku perspektivu, koja znači pospešenje nove metodologije pristupnih pregovora, ali bez prečica i uz sve uslove, koje taj postupak zahteva.

Ti predlozi, kako su agenciji Beta rekli zvaničnici u sedištu EU u Briselu, treba da budu još podrobno obrazloženi, prevashodno od francuskog predsedništva EU, pre susreta na vrhu EU-Zapadni Balkan 23. juna u Briselu, uz vrlo naglašena očekivanja mnogih članica Unije da Srbija, poput EU, uvede i neke sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Nemački kancelar Olaf Šolc oprezno je izjavio da je to „zanimljiva zamisao“, ali je podvukao da to „ne sme sprečiti ono što je započeto“, odnosno molbe za ulazak u EU na kojima se dugo radi sa zemljama Zapadnog Balkana.

Šolc je rekao da će uskoro otići u posete partnerima na Zapadnom Balkanu, podvukavši da je ispunjavanje obećanja tim zemljama „ne samo pitanje kredibiliteta“ EU, već da je njihova integracija u „strategijskom interesu“ Unije.

Zamisli o „Evropskoj političkoj, geopolitičkoj zajednici“ izneli su francuski predsednik Emanuel Makron, koji je naglasio da to“ nikako nije zamena, već dopuna za proširivanje“, kao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je u Beogradu objasnio da bi „rešenje moglo da leži u progresivnoj i postepenoj integraciji, već tokom procesa pristupanja“.

Makron je, međutim, potvrdio da politika ulaska u puno članstvo EU ne bi bila dovedena u pitanje stvaranjem „evropske političke zajednice“, a da bi ugrađivanje u nju značilo da bi, pored ostalog, „otvorila vrata snažnijim političkim, energetskim odnosima i investicijama sa zemljama koje su za to spremne“.

Zemlje Zapadnog Balkana i tri članice Istočnog partnerstva EU ugrađuju se u strategiju i već zamišljeni poredak bezbednosti i stabilnosti u Evropi, a oni kandidati koji po novoj metodologiji ispune uslove za članstvo u nekom sektoru, biće ugrađeni u tu politiku Unije i dobiti pravo da prisustvuju zasedanju Saveta ministara EU. Tada bi im bila odobrena i dodela budžetskih sredstava, zamašnih strukturnih fondova i uključivanje u programe za taj sektor, što je do sada bio slučaj jedino kada zemlja kandidat postane članica.

Kako je to ukazao i Mišel, mehanizmi vraćanja na početak pregovora takođe bi trebalo da budu ugrađeni u proces pristupanja, tako da zemlji kandidatu integracije budu povučene ako ona nazaduje u nekom poglavlju, a posebno u ključnom sektoru vladavine prava, što izričito stoji i u novoj metodologiji proširenja.

EU od Srbije, koja već pregovara o članstvu, i kroz ovo viđenje „evropske političke, geopolitičke zajednice“ jasno očekuje da što pre svoje odnose s Rusijom usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije. To znači da se primereno uskladi i sa političkim i ekonomskim sankcijama EU prema Rusiji, kazali su zvaničnici u Evropskoj komisiji i Savetu ministara Unije.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu