Više od 140 Srba umre svaki dan od bolesti srca – Kako možete smanjiti rizik?

Kardiovaskularne bolesti dele nekoliko zajedničkih faktora rizika koji se mogu povezati i sa nastajanjem različitih oboljenja, kao što su maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti, šećerna bolest.

Nezdrava ishrana, upotreba duvana, alkohola i nedovoljna fizička aktivnost mogu ostvariti različite posledice po zdravlje, koje se kasnije reflektuju na stanje srca i krvnih sudova. Procene efekata po zdravlje koji se mogu ostvariti kontrolom određenih ponašanja izuzetno su značajne. Veoma je važna prevencija bolesti srca i krvnih sudova. 

Zanimljivosti o ovom organu

• Srce prosečne odrasle osobe otkuca više od 100.000 puta dnevno.
• Žensko srce kuca brže od muškog, u proseku za oko osam otkucaja u minuti.
• Ritam pulsa je zaustavljanje i pokretanje krvi koja se kreće kroz arterije.
• U samo 60 sekundi, srce pumpa oko 5,7 litara krvi.
• Rendgenski snimci drevnih egipatskih mumija pokazuju da su ljudi imali srčane bolesti pre više od 3.000 godina.

Kako srce zaista izgleda?

Srce ima više sferičan oblik, ali je uže pri dnu nego pri vrhu. Ipak, oblik srca može da varira od osobe do osobe. Kod nekih ljudi je srce više okruglo, dok je kod drugih izduženo i usko. Srce može menjati oblik tokom života, sa godinama, kao i usled određenih srčanih bolesti, može postati zaobljenije.

Srce novorođene bebe je otprilike veličine oraha. Srce odrasle osobe je veličine pesnice i teško je između 200 i 425 grama.

Ima četiri dela, tzv. komore. Gornje dve se zovu pretkomore, a donje dve su komore. Vertikalni zid od mišića razdvaja levu i desnu stranu srca. Na srce su povezane cevi, koje se zovu plućni krvni sudovi. Reč „plućni“ znači da su povezani sa plućima, koja snabdevaju krv kiseonikom iz vazduha koji udišemo.

U gornjem levom delu srca nalazi se aorta, a njen vrh je zakrivljen, slično kao znak pitanja. Aorta nosi krv bogatu kiseonikom iz srca u sve delove tela, a u gornjem desnom delu srca nalazi se još jedan veliki krvni sud.

Koliko puta srce otkuca u toku dana?

Zdrava odrasla osoba normalno ima puls u mirovanju od 60 do 100 otkucaja u minuti. Novorođenčad do 4 nedelje starosti imaju mnogo brži puls u mirovanju od 100 do 205 otkucaja u minuti. Deca uzrasta od 5 do 12 godina imaju puls u mirovanju od 75 do 118 otkucaja u minuti, a osobe starije od 13 godina imaju isti puls u mirovanju kao i odrasli. U proseku, srce odrasle osobe otkuca više od 100.000 puta dnevno, čak i kada je u mirovanju.

Šta ubrzava rad srca?

Sasvim je normalno da se srčani ritam ubrzava ili usporava, u zavisnosti od toga šta osoba radi. Aktivnosti, koje teraju telo da više radi uzrok su ubrzanja srčanog ritma. Tokom vežbanja, mišićima je potrebno više kiseonika – do četiri puta više nego što im je potrebno dok su u mirovanju. Kao odgovor na to, srce brže kuca. Ovo brže pomera kiseonik i krv do mišića koji naporno rade. Što je vežbanje ili aktivnost intenzivnija, srce brže i snažnije pumpa, piše Live science.

Druge aktivnosti takođe mogu uticati na puls. Nakon što jedete, srce pumpa jače kako bi poslalo više kiseonika digestivnom sistemu koji pomaže u razgradnji hrane. Konzumiranje kofeina (ima ga u kafi, gaziranim pićima ili nekim čajevima) uzrokuje da telo oslobađa jedan hormon koji  može ubrzati rad srca. Kod trudnica, čija tela rade mnogo više, puls u mirovanju može se povećati za oko 10 do 20 otkucaja u minuti.

Intenzivne emocije i stres takođe mogu povećati broj otkucaja srca. Kada je neko nervozan, ljut, uplašen, frustriran ili uznemiren, telo oslobađa hormone stresa, kao što su adrenalin i kortizol. Ovi hormoni čine da srce te osobe brže kuca, a takođe ubrzavaju i disanje.