Srce je jedan od najvažnijih ljudski organ, a njegovo pravilan rad, kao i očuvanje zdravlja čitavog kardiovaskularnog sistema imaju ključnu ulogu za naš organizam. Najbolji način da budemo sigurni da naš krvni sistem radi kako treba jesu redovni pregledi kod specijaliste. Lekari savetuju da preventivne kontrole treba obavljati bar jednom godišnje.
Za osobe koje imaju neko srčano oboljenje i koje su pretrpele neko oštećenje kardiovaskularnog sistema, specijalisti često savetuju vežbe u svrhu rehabilitacije, ali i prevencije novih problema. Plan vežbanja je individualan za svakog pacijenta. Uz savete lekara, potrebno je vežbe prilagoditi sebi, u zavisnosti od stepena oboljenja.
Međutim, vežbe možete raditi i ako ste potpuno zdravi, preventivno. Izdvojite par dana u nedelji kako biste ojačali rad srčanog mišića uz pomoć treninga. Vežbanjem držite pod kontrolom krvni pritisak i smanjujete oštećenje krvnih sudova, a ujedno i rizik da dobijete srčani ili moždani udara.
Problemi sa srčanim oboljenjima
Srčana oboljenja mogu se javiti kod nekog ko ima genetskih predispozicija ili kod onih koji su izloženi stresnijem načinu života. U današnje vreme tempo života je jako brz, te može da šteti zdravlju svih organa i sistema u našem telu, a jedan od najosetljivijih je upravo kardiovaskularni sistem.
Činjenica je da stopa obolelih od srčanih bolesti postaje sve veća, baš iz razloga ubrzanog života i neadekvatne brige o zdravlju. Čest zamor, teško disanje, tahikardija ili aritmija pokazatelji su da je vreme za posetu lekaru, gde je često neophodno uraditi EHO srca, kako bi se dijagnostikovao problem i kako bi se pacijentu, ukoliko je to potrebno, na vreme dodelila odgovarajuća terapija.
Ultrazvuk srca ili ehokardiografija je neinvazivna i potpuno bezbolna dijagnostička metoda kojom se obavlja pregled srca i velikih krvnih sudova. Sam pregled je potpuno bezbedan po pacijenta i ne zahteva posebne pripreme. Dozvoljen je unos hrane i pića pre pregleda, kao i svakodnevne terapije, ukoliko imate nekih drugih zdravstvenih problema. Pregled traje dvadesetak minuta i obavlja ga
kardiolog.
Stalnim odlaganjem odlaska lekaru rizikujete i dodatno štetite svom srcu koje vam očiglednodaje jasne signale da nešto nije u redu. Još jedan od mnogobrojnih pokazatelja na koji biste morali da obratite pažnju jeste povišen krvni pritisak, koji neće nestati sam od sebe.
Vežbe za zdravo srce
U nastavku teksta vam predstavljamo par primera vežbi koje su idealne za održavanje normalne funkcije vašeg srca i kardiovaskularnog sistema. Pročitajte.
Vežbe istezanja
Pošto su se vežbanje i trening pokazali kao jedan od najboljih načina da ojačate srčani mišić, potrebno ih je upražnjavati svakodnevno. Vežbe istezanja aktiviraju mišiće i ceo skelet isavršene su za sva oboljenja srca. Nemaju direktan uticaj na srčani mišić, ali pomažu u održavanju stabilnosti tela, daju čvrstinu, umanjuju bol i šanse za povređivanjem tokom treninga.
Istežite se pre svakog treninga. Ukoliko biste se zadržali samo na vežbama za istezanje i to je u redu, a onda je joga idealna za vaše potrebe. Ne zaboravite da pre istezanja ili bilo kakve fizičke aktivnosti pojedete neko voće, poput banane ili jabuke. Tako ćete organizam snabdeti dodatnom dozom šećera za mišiće, kojima je on potreban kao gorivo u toku treninga.
Foto: Pexels
Brzo hodanje i trčanje
Hodanje i trčanje, kao i vežbe o kojima ćemo kasnije govoriti spadaju u aerobične aktivnosti. To znači da su u pitanju vežbe koje iziskuju određen fizički napor, ali ujedno poboljšavaju cirkulaciju i rad srca.
Hodanje i brzo hodanje su odlična aktivnost za početnike. Bezbedna i bez mnogo ulaganja. Ne postoji nikakva specijalna oprema, niti posebno pogodno mesto i vreme koje morate utrošiti na ovu vežbu. Hodanje pogoduje svakome i preporučljivo je da se upražnjava svakog dana. Počnite leganom šetnjom na manjim razdaljinama. Posle izvesnog vremena postepeno povećavajte rutu i brzinu koraka, u zavisnosti od svojih mogućnosti.
Nije pogodno krenuti odmah sa trčanjem, već je postepeno prelaženje sa jedne vežbe na drugu najbolja opcija. U početku pokušajte da hodate i trčite neizmenično. Napravite plan u kom vremenskom intervalu ćete trčati, a u kom hodati. Imajte u vidu da je u prvom periodu vežbanja hodanje primarna stvar. Kada uđete u formu i steknete kondiciju smanjujte vreme hodanja i povećavajte vreme trčanja.
Imajte na umu da ovakav vid vežbanja nosi rizik za one koji pre infarkta nisu trčali, pa se pre nego što počnete obavezno posavetujte sa svojim lekarom.
Vožnja bicikla
Kada je u pitanju sobni bicikl, to je jedna od sprava koja se najčešće preporučuje za relaksaciju i oporavak krvnih sudova i srca. Savetuje se da se vozi do četiri puta nedeljno, u početku nekih 20 minuta, opet uz osvrt na stanje u kojem se nalazi vaše srce. Takođe, i otpor koji se stvara tokom vožnje treba prilagoditi. Vremenom se interval za ovu vežbu povećava do 40 minuta dnevno.
Vožnja bicikla na otvorenom je još zdravija od sobne verzije. Pored toga što aktivira određenu grupu mišića i stimuliše rad kardiovaskularnog sistema, ona donosi benefite i zato što boravite na svežem vazduhu. U početku ne biste trebali da se zamarate, počnite sa kratkim relacijama i stazama koje ne zahtevaju preveliki otpor. Kako budete ulazili u rutinu i podizali formu, povećavajte i broj pređenih kilometara. Budite umereni i osluškujte svoj organizam.
Plivanje
Pošto pod vodom ne možemo meriti otkucaje srca, potrebno je da budemo umereni i da se ne zamaramo previše. Kako je plivanje idealno za vraćanje venske krvi u srce, a ujedno i poboljšava cirkulaciju i dinamiku kretanja ruku i nogu, pogodno je za sve uzraste.
Treba izbegavati ronjenje zbog pritisak na pluća i srce koji se tada stvara. Posebno oni koji su pretrpeli izvesna oštećenja trebali bi strogo da paze i imaju poseban režim treniranja. Plivanje treba da opusti i relaksira telo. Svi koji imaju povišen krvni pritisak trebaju obavezno da povećaju unos magnezijuma, kako bi što bolje ostvarili fizičku aktivnost i smanjili rizik od bolesti.
Kako pravilno vežbati?
Ukoliko ste imali teško oboljenje kardiovaskularnog sistema ili ste pretrpeli infarkt, a pre toga niste upražnjavali treninge, imajte u vidu da postoji poseban način kako biste trebali da vežbate. Pre svakog vežbanja zagrejte svoje mišiće. To možete uraditi istezanjem ili nekim drugim metodama, vremenski ispraćeno do desetak minuta. Obavezno jedite, ali da to bude par sati pre treninga. Termin treniranja ne bi smeo da se poklopi sa terminom varenja hrane, pošto u tom periodu želudac traži veći protok krvi.
Savetuje se da se ne izlažete treniranju na niskim temperaturama i da ne trenirate u najtoplijem delu dana zbog velike količine vlažnosti vazduha. Najbolje vreme za vežbanje koje je predviđeno za srčane bolesnike je u popodnevnim satima, jer je opasnost od povećanja krvnog pritiska tada minimalna. On se uglavnom javlja u jutarnjim časovima, stoga biste trebali da izbegavate veća opterećenja ujutru jer bilo kakva jača fizička aktivnost može dovesti do rasta pritiska i do preopterećenja srčanog mišića.
Kontrolišite svoje treniranje. Ne dozvolite da tokom treninga ostanete bez daha i da se preko svojih mogućnosti zamarate. Čim osetite premor ili pak bol u grudima, prekinite trening. Proveravajte otkucaje srca i uskladite tempo vežbanja sa signalima koje vam telo šalje.
