Ukoliko redovno odlažete alarm ujutru, medicinski stručnjaci sugerišu da nešto drugo možda nije u redu s vama.
Prema nedavnom izveštaju klinike za istraživanje poremećaja spavanja u Klivlendu, ako osećate potrebu da posegnete za dugmetom ‘snooze’ nakon dobro prospavane noći, vreme je da posetite svog lekara.
Izveštaj naglašava da nisu sva spavanja jednaka i da način na koji završava noćni san može biti indikator opšteg blagostanja. Istraživanje sugeriše da odlaganje alarma remeti REM fazu sna odnosno restorativno stanje sna, objasnila je doktorka Rina Mehra, direktorka klivlendske klinike.
Zašto je to bitno?
Svake noći prolazimo kroz dve osnovne vrste spavanja, REM (Rapid Eye Movement) i ne-REM spavanje. Nacionalni institut za neurološke poremećaje i moždani udar opisuje ne-REM spavanje kao kretanje kroz tri faze:
Faza 1: Kada prelazite iz budnosti u san
Faza 2. Kada uđete u lagani san
Faza 3. Kada uđete u najdublju razinu sna za najduže razdoblje
Zbog faze 3 ujutro se osećate potpuno osveženo, prenosi MSN.com.
S druge strane, REM faza nastupi oko 90 minuta nakon što zaspite. „Oči vam se brzo pomiču s jedne na drugu stranu iza zatvorenih kapaka“, objašnjavaju stručnjaci s instituta. „Vaše disanje postaje brže i nepravilno, a puls i krvni pritisak povećavaju se skoro do nivoa buđenja. Većina vašeg sanjanja događa se tokom REM spavanja, iako se neka mogu dogoditi i u ne-REM spavanju. Mišići ruku i nogu postaju privremeno paralizovani, što vas sprečava da ostvarite svoje snove.“
Tu dolazi do problema s odlaganjem alarma – tokom ulaska i izlaska iz REM faze sna. Uz već povišen nivo budnosti, narušavanje ovog sna alarmom u intervalima od 10 minuta može prouzrokovati fight or flight reakciju, povećati krvni pritisak i otkucaje srca, dok je interval prekratak da omogući miran san.
Kako upozorava britanska Nacionalna zdravstvena služba, nedovoljno miran san s vremenom može da dovede do gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, visokog krvnog pritiska, slabljenja imunološkog sistema i dijabetesa.
„Pripazite da imate sedam do osam sati kvalitetnog sna“, kaže Mehra. „A ako se to dogodi, a neko i dalje oseća potrebu da odloži taj alarm, onda bi verovatno trebalo da poseti svog lekara kako bi se uverio da nema dijagnostifikovanog poremećaja spavanja koji bi mogao da uzrokuje potrebu za odlaganjem alarma.“
(b.i)
