Neumitno proticanje vremena kod ljudi često izaziva bojazan. Strah od gubitka vitalnosti i snage, kao i razmišljanje o tome kako će izgledati dani kada telo postane slabije, veliko su opterećenje za one koji su na pragu starosti.
Postepeno gubljenje psiho-fizičkih sposobnosti ne možemo da sprečimo, ali svakako možemo uticati na to kakvo će nam biti opšte zdravstveno stanje kada ostarimo. Iako na prvi pogled ne deluje tako, odgovor na pitanje kako ostati zdrav i vitalan nije toliko komplikovan, navodi blog Benu apoteka.
Što više koraka, što manje ležanja
Kao i svi ostali, i starije osobe treba da budu fizički aktivne u granicama svojih mogućnosti. To ne podrazumeva samo rekreativno vežbanje, već može biti i odlazak u kupovinu, šetnja po obližnjem parku, poseta nekom dragom. Važno je da se bar dvadeset minuta dnevno provede u pokretu. Pre bilo kakve sportske aktivnosti, potrebno je posavetovati se sa lekarom.
Ukoliko je osoba zdrava, preporučuju se lagani treninzi i vežbe istezanja pod nadzorom stručnog lica koje će intenzitet i vrstu vežbi prilagoditi uzrastu vežbača. Vežbe za ravnotežu, relaksaciju i disanje pomoći će starijim ljudima da lakše obavljaju svoje dnevne obaveze. To će doprineti njihovoj samostalnosti i motivisati ih da ostanu aktivni.
Vežbe mogu olakšati probleme sa kojima se često suočava starija populacija. Problem inkontinencije se u većini slučajeva uspešno sprečava redovnim izvođenjem vežbi za mišiće karličnog dna. Ovu naviku treba usvojiti pre nego što se jave prvi problemi sa nevoljnim mokrenjem. Dovoljno je izdvojiti samo desetak minuta dnevno, a vežbe su jednostavne i ne zahtevaju posebnu fizičku pripremljenost.
Bistre misli i vedar duh
Pored brige o mišićima, potrebno je voditi računa i o očuvanju kognitivnih funkcija. Svaka novosavladana veština pomoći će mozgu da sačuva svoje sposobnosti. U mnogim mestima dostupni su besplatni programi namenjeni seniorima. Uz malo truda i dobre volje, mogu se steći nova znanja i konačno uživati u onome za šta tokom radnog veka nije bilo vremena.
Iako se o tome nerado govori, stariji ljudi često su usamljeni. Bliskost i povezanost sa unučićima, kao i učestvovanje u nekim zajedničkim aktivnostima, blagodet su za obe generacije.
S obzirom na to da mnoge stare osobe žive same, novi smisao postojanja mogu potražiti i pronaći na mestima na kojima se okupljaju ljudi sličnih godina. Penzionerski klubovi, lokalna udruženja i volonterski centri doprineće da se starija osoba ne oseća odbačeno, već korisno.
Druženje uz društvene igre, negovanje umetničkih sklonosti, horske sekcije i druge obaveze zaokupiće misli i skrenuti pažnju sa činjenice da su sati duži nego ranije, a da slobodnog vremena sada ima na pretek.
Umerene porcije
S obzirom na to da se metabolizam tokom vremena usporava, menjaju se i kalorijske potrebe. Da bi se izbegao nastanak gojaznosti koja sa sobom može doneti brojne poteškoće, preporučuje se korigovanje dotadašnjeg načina ishrane. Obroci treba da budu laganiji, sa većim udelom povrća i ribe. Treba povesti računa i o veličini porcija.
Na vitalnost se, pored nezdravog načina ishrane, loše odražavaju i neke dugogodišnje navike. Pušenje šteti svima, a posebno starijim ljudima čiji krvni sudovi više nisu elastični. Cigarete su ne samo jedna od najštetnijih navika koja ugrožava zdravlje, već i veliko opterećenje za kućni budžet.
Higijena i redovne lekarske kontrole
Briga o sebi i svom okruženju doprineće samopoštovanju. Starost ne može biti izgovor za zanemarivanje lične higijene.
Žal za nekadašnjim vremenom, kada su bili puni snage, pojedince može navesti na pomisao da sadašnji život više nema smisla. Ovo može dovesti do toga da prekinu sa korišćenjem redovne terapije koju im je odredio lekar. Ovakvo ponašanje je uvek štetno i vodi do pogoršanja zdravlja. Simptomi nelečene bolesti postaće izraženiji, a opšte stanje organizma lošije. Procenjivanje toga da li su prepisani lekovi neophodni ili nepotrebni treba prepustati onima koji su se za to školovali – zdravstvenim radnicima.
(B.I)
