Biznis

U Beogradu zvanično otvoren drugi sajam „Vinska vizija Otvorenog Balkana“

Photo: Unsplash

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izrazio zadovoljstvo velikim odazivom domaćih i stranih izlagača, te zahvalio zvaničnicima Severne Makedonije i Albanije na podršci.

Pozvao je građane Beograda i Srbije da dođu na sajam, u sklopu koga će se do 19. novembra predstaviti više od 600 izlagača iz gotovo 30 zemalja.

Vučić je ocenio da je inicijativa „Otvoreni Balkan“ afirmisana kao platforma vina, te da čini tržište od 20 miliona potrošača.

Ocenio je i da domaći vinari najbrže napreduju u ovom delu Evrope i sveta, te najavio i povećanje subvencija za podizanje novih plantaža vinograda.

Napomenuo je i da Srbija i dalje najviše grožđa uvozi iz Severne Makedonije i izrazio očekivanje da će iduće godine u Beogradu biti mnogo više italijanskih vinarija.

Izrazio je zadovljstvo i brojem ovlašćenih kupaca na ovogodišnjem sajmu, kao i učešćem brojnih destilerija, te zahvalio i prijateljima iz Crne Gore i svim ostalim izlagačima na učešću.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je ocenio da je beogradski sajam vina, za samo dve godine, postao „jedan od najjačih vinskih sajmova na evropskom kontinentu“.

Prema njegovim rečima, ove godine je dva puta više izlagača nego lane, a šest puta više kupaca.

„Kažu da sutra pripada onima koji imaju viziju danas… to danas je bilo pre nekih dve godine, kada su naši lideri Vučić, (premijer Albanije) Edi Rama, (premijer Severne Makedonije) Dimitar Kovačevski imali viziju da naprave ovakav događaj“, kazao je on.

Čadež je kazao da u to „mnogi nisu verovali“, ali, kako je naveo, danas živimo to „sutra“, koje su oni imali u vidu.

Ranije je saopšteno da je polovina izlagača iz zemalja članica Otvorenog Balkana i to 260 iz Srbije, 74 iz Severne Makedonije i 21 iz Albanije.

Kako je navedeno, preko portala sajma zakazano više od 3.000 sastanaka na kojima će profesionalni posetioci, kupci i somelijeri razgovarati o poslovnim mogućnostima za vinare iz regiona.

Organizatori ove godine očekuju četiri puta više profesionalnih posetilaca u odnosu na prošlu godinu.

Sajam donosi i predavanje o novim EU pravilima za označavanje vina, diskusije o vinogradarstvu u digitalnom dobu i budućnosti održivog vinarstva.

I. S.

Up Next

Ko je i kako raspustio parlament Vojvodine: Pokrajinski izbori 17. decembra

Don't Miss

EK: „Ekonomski rast Srbije u 2023. ostaće prigušen, a zatim će ubrzati i u naredne dve godine preći 3 %“

Click to comment

Biznis

NOVINE U VEZI UPISA U KATASTAR NEPOKRETNOSTI

Uvođenjem javnih beležnika u pravni poredak Republike Srbije i izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, nesumnjivo se može potvrditi da je povećana pravna sigurnost kod prometa nepokretnosti. Osim što javni beležnici prethodno kontrolišu urednost papirologije vezano za stan, u smislu, da li je nepokretnost uknjižena, da li je prodavac evidentiran kao nosilac prava svojine, da li postoje tereti i ograničenja u pogledu raspolaganja, odnosno da li zgrada poseduje upotrebnu dozvolu i slično, dužni su da nakon izvršenog prometa, bilo da je reč o kupoprodaji, poklonu ili da se radi o nasleđivanje nepokretnosti, o tome, odmah obaveste nadležnu Službu za katastar nepokretnosti, koja docnije evidentira nastalu promenu.

Međutim, postavlja se pitanje kako rešavati situacije kada je reč o prometu nepokretnosti koji su nastali pre uvođenja obaveze javnim beležnicima da obaveštavaju nadležne Službe za katastar nepokretnosti kada je došlo do otuđenja nepokretnosti. Nažalost, postoje brojni primeri u praksi da promet nepokretnosti nije evidentiran u katastru nepokretnosti, što izaziva brojne probleme, jer je vlasništvo nad nekretninom i dalje upisano u korist prodavca. S tim u vezi, najčešće dolazi do dvostrukog prometa nekretnine od strane nesavesnih prodavaca ili prinudnog izvršenja od strane poverilaca preko javnih izvršitelja.

U takvim situacijama, stranka, odnosno vlasnici nepokretnosti su samostalno, ali najčešće uz pravnu podršku advokata, podnosili zahteve za upis svog prava vlasništva nad nekretninom. Najnovijim izmenama i dopunama Zakona o upisu katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, koje su stipile na snagu 04. novembra 2023. godine, zakonodavac je predivideo da se postupak pred Službom za katastar nepokretnosti može inicirati isključivo preko E-šalter sistema, odnosno preko profesionalnih korisnika ovog sistema. Radi pojašnjenja, profesionalni korisnici mogu biti advokati i geodetske organizacije, sa kojima Republički Geodetski Zavod ima zaključen ugovor. Lista profesionalnih korisnika se može pronaći na zvaničnoj internet stranici Republičkog Geodetskog Zavoda. Drugim rečima, stranke ne mogu samostalno podnositi zahteve za uknjižbu prava vlasništva, to jest nužno je angažovanje profesionalnih korisnika.

Svakako da ovo zakonsko rešenje ima svoje negativne strane, ali i svoje pozitivne aspekte. Negativna strana se ogleda u tome što građanstvo ne može, ukoliko ne želi da angažuje advokate, samostalno da sebe predstavlja u postupku upisa u katastar nepokretnosti. Sa druge strane, smatramo da će ova zakonska novina učiniti postupak efikasnim, jer su angažovani profesionalni korisnici, koji mogu da podnesu uredan i kompletan zahtev, putem E-šalter sistema, što olakšava rad i nadležnim Službama.

Ostaje nam da u narednom periodu sagledamo efekte ovih izmena i dopuna.

Miloš Ilić, advokat

Injac|Ilić advokatska kancelarija