Tabaković: Ekonomija Srbije ima rekordan nivo deviznih rezervi, snažan rast izvoza i održivu spoljnu poziciju

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da je tokom prethodnih 12 godina ekonomska slika Srbije kompletno izmenjena i da je Srbija danas zemlja koja je na pola koraka do investicionog rejtinga

– Danas je Srbija zemlja koja ima inflaciju uporedivu sa zemljama centralne Evrope, stabilnu valutu, finansijski sistem i rast investicija, ali i rekordan nivo deviznih rezervi, kao i uređene javne finansije, snažan rast izvoza i održivu spoljnu poziciju – istakla je Tabaković, saopšteno je iz  NBS, povodom 12 godina rada guvernera centralne banke.

Ona je navela da je nasleđena visoka inflacija krajem 2012. za godinu dana snižena na 2,2 odsto.

Guverner NBS je navela da je u periodu 2009 – 2013. prosečna inflacija u Srbiji bila za 4,9 procentnih poena viša od inflacije u zemljama centralne Evrope, dok su u periodu nakon toga prosečne inflacije izjednačene.

– Na uvezenu inflaciju, kao posledicu višestrukih kriza na globalnom nivou, reagovali smo zajednički i NBS i Vlada Srbije. Radili smo sve da zaštitimo standard građana, ali i da ne ugrozimo privredni rast – rekla je ona.

U poslednjih 12 godina, kako kaže guverner, uspostavljena, a zatim i očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru postala je zaštitni znak NBS i dinar je u ovom periodu nominalno ojačao za 1,3 odsto. 

– Na deviznom tržištu neto smo kupili gotovo 10 milijardi evra, što je najznačajniji pojedinačni faktor uvećanja deviznih rezervi zemlje. U uslovima preovlađujućih pritisaka na strani ponude deviza, NBS kupovinom deviza sprečava prekomerno jačanje domaće valute tokom sedam od poslednjih osam godina – ističe ona.

Guverner NBS-a podseća i da je u 2023. kupljen rekordno visok iznos deviza od gotovo četiri milijarde evra, dok u tekućoj, 2024. neto kupovina premašuje 1,6 milijardi evra, čime istovremeno i na taj način uvećavamo devizne rezerve, dodatno jačajući jedan od stubova domaće finansijske stabilnosti.

– Devizne rezerve beleže nove istorijski najviše nivoe. Bruto devizne rezerve na kraju jula 2024. od 28,1 milijarde evra više su za 18 milijardi evra, odnosno 2,8 puta nego krajem jula 2012. uprkos nezapamćenim turbulencijama na globalnom nivou. Istovremeno, neto devizne rezerve povećali smo preko četiri puta, sa 5,5 milijardi evra na 23,9 milijardi evra – rekla je Tabaković.

Povećana količina zlata u deviznim rezervama

Ona je istakla i da je značajno povećana i količina, vrednost i učešće zlata u deviznim rezervama od avgusta 2012. godine, precizirajući da je zlato količinski uvećano preko tri puta (sa 14,8 tona krajem jula 2012. na aktuelnih rekordnih 46,7 tona), dok je vrednost rezervi zlata povećana pet i po puta (sa 0,6 milijardi na 3,4 milijarde evra), a učešće zlata u rezervama je udvostručeno sa oko šest odsto na oko 12 odsto.

Tabaković naglašava da je takav rast konkretna potvrda uspostavljanja poverenja građana u stabilnost domaćeg bankarskog sektora i kredibiliteta domaće valute.

Prema njenim rečima, postignuta i očuvana cenovna stabilnost omogućila je višegodišnji period niskih kamatnih stopa na kredite u dinarima, odnosno, smanjenje referentne kamatne stope sa zatečenih 11,75 odsto tokom 2012. na jedan odsto krajem 2020. prenelo se na znatno povoljnije uslove zaduživanja privrede i građana.

Tabaković naglašava i da su kamatne stope na nove dinarske kredite privredi i stanovništvu danas za oko devet i 10 procentnih poena niže nego krajem 2012, uprkos ciklusu zaoštravanja monetarnih politika u aktuelnom globalnom inflatornom talasu.

Očuvanjem relativne stabilnosti deviznog kursa i ublažavanjem monetarne politike direktno smo doprinosili povoljnijem finansijskom rezultatu privrede kroz smanjenje negativnih kursnih razlika i niže troškove kamata, i to u uslovima rasta kreditiranja. Tako je neto finansijski dobitak privrede u 2023. bio 972 milijarde dinara, naspram gubitka od 31 milijardu dinara u 2013, rekla je ona.

Guverner centralne banke Srbije je kazala i da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora spusteno na ispod tri odsto (2,94 odsto u junu), sa zatečenih oko 20 odsto što je petina aktive bankarskog sektora.

Ona je podsetila da je NBS u septembru 2023. privremeno ograničila kamatne stope na stambene kredite u evrima i po tom osnovu kamatne stope na stambene kredite u proseku su spuštene za dva procentna poena, a rate kredita su smanjene od 10 do više od 25 odsto.

Kako je istakla i po osnovu mera, koje su donete od 2013. korisnicima kredita vraćena je neosnovano naplaćena kamata koja je jednostrano menjana od strane banaka u iznosu od 2,92 milijarde dinara, što, uz povraćaj neosnovano naplaćene kamate na osnovu preporuke NBS iz 2013. dostiže ukupno 5,12 milijardi dinara. 

Po osnovu primena istog tipa kursa prilikom isplate i otplate kredita, kako kaže, korisnicima je do sada sačuvano oko 51,9 miliona evra.

– Rešili smo i dugogodišnje pitanje naplate turističkih aranžmana po prodajnim kursevima banaka za devize ili efektivni strani novac. Od kraja jula 2019, prilikom isticanja cene i naplaćivanja turističkih aranžmana u inostranstvu primenjuje se zvanični srednji kurs dinara, dok je pre toga kurs drastično odstupao od srednjeg, što je znatno povećavalo cenu aranžmana – rekla je Tabaković.

Ona je navela i da je ograničen i najniži kupovni kurs odnosno najviši prodajni kurs koji ovlašćeni menjači i javni poštanski operator mogu da primenjuju prilikom otkupa odnosno prodaje efektivnog stranog novca  – evra, i to na ±1,25 odsto u odnosu na zvanični srednji kurs dinara prema evru koji važi na taj dan, a menjačka provizija je ograničena na jedan odsto.

Izvoz robe i usluga gotovo učetvorostručen od 2012.

Tabaković ističe i da je izvoz robe i usluga povećan gotovo četiri puta, sa 11,5 milijardi evra u 2012. na 41 milijardu evra u 2023. 

– Priliv stranih direktnih investicija (SDI) tokom poslednjih 12 godina iznosio je 34 milijarde evra, uz rekordan priliv od 4,5 milijardi evra u 2023. Za naše građane to znači i otvaranje novih radnih mesta, redovno primanje plata, punjenje budžeta naše zemlje, a time i stabilno i nesmetano funkcionisanje školstva, zdravstva, zaštite bezbednosti i svega onog što su nadležnosti države – kaže guverner NBS.

Ona podseća i da je kreditni rejting Srbije povećan za dva nivoa uprkos krizama iz međunarodnog okruženja, na pola koraka do investicionog i da najznačajniji međunarodni investitori kažu da je Srbija jedno od tri ključna tržišta koja trenutno prate i da Srbiju već smatraju zemljom investicionog ranga.

- Advertisement -