Hrana je u decembru za nekih 12 % bila skuplja u poređenju sa decembrom 2020., hleb i žitarice su u istom periodu poskupeli za 11,2 %, a veći rast cena od pekarskih proizvoda u tom periodu zabeležili su jedino meso, ulje i kafa i čaj.

Na rast cena uticao je nedostatak sirovina, poskupljenje transporta, goriva, i berzanske robe poput pšenice i drugih žitarica, a svoj maksimum cene namirnica su u Srbiji doživele prošle jeseni.

Tada je Vlada odlučila da usvoji Uredbu i ograniči cene osnovnih životnih namirnica – zamrzne ih na one cene od 15. novembra, kako bi osigurala da neće ići gore.

To je učinjeno za kristal šećer, ulje, mleko od 2,8 % mlečne masti, svinjski but, hleb „sava“ i brašno. Da li je ta odluka Vlade, koja je Uredbu koja ističe ovih dana produžila za još 90 dana i koliko pomogla potrošačima i da li su proizvođači drugih proizvoda od pšenice poput testenina i specijalnih vrsta hlebova i peciva povećanjem ostalih cena nadomestili gubitke zbog ovog ograničenja? Pekari kažu da nisu.

„Cene pekarskih i drugih proizvoda nisu se menjale u poslednjih mesec, dva, zato što je cena pšenice na svetskim berzama sada stabilna, nekih 31 do 32 dinara, tako je i kod nas. Tako da nije bilo drastičnih poskupljenja i pomeranja“, kaže za Danas Zoran Pralica iz Unije pekara Srbije.

Što se, kako kaže, tiče Uredbe kojom su ograničene cene osnovnih životnih namirnica to je moralo da se uradi zbog bojazni da ne dođe do većeg povećanja. Cene su tada, ističe on, zamrznute na nivou od 15. novembra, kada su bile i najveće.

„Tada je i cena pšenice i brašna bila visoka, kao i svinjskog buta. Plašili smo se dalje eskalacije. Opet je dosta nepoznanica, jer ovo što se dešava između Rusije i Ukrajine, plašimo se da ne dođe do poremećaja na tržištu, jer je Rusija glavni izvor pšenice, ali i nafte za ove naše prostore, što bi dovelo i do poskupljenja transporta, samim tim i životnih namirnica“, napominje Pralica.

Uredba je produžena, kaže on, i to ne smeta nikome, a i dobar je način da se predupredi ukoliko dođe do nekih poremećaja na svetskom tržištu.

„Mislim da su i Robne rezerve dobile nalog od Vlade da napune kapacitete sa svim osnovnim životnim namirnicama, naftom, pšenicom, da toga bude dovoljno za slučaj da se nešto desi da budemo spremni“, naglašava Pralica.

Cene testenina su trenutno različite u zavisnosti od proizvođača i maloprodajnog lanca u kom se prodaju, tako da makarone Kikindskog mlina mogu da se kupe po ceni od 85 do 90 dinara, Danubiusove su od 80 do 90 dinara, cene testenine koju proizvodi Barilla su od 110 do 200 dinara za pakovanje od pola kilograma, a Divella i Del Castelo od 150 do 220 dinara.

Od domaćih proizvođača nismo dobili informaciju da li su i koliko menjali cene proizvoda, naročito otkad je usvojena Uredba kojom su ograničene cene nekolicine osnovnih životnih namirnica.

U Evropi cene testenina su skočile u novembru, jer je u Kanadi koja čini dve trećine svetske trgovine durum pšenicom bila upola lošija žetva nego godinu dana ranije.

Kako je tada Rojters preneo, evropski proizvođači pre svih Italija koja prednjači takođe su imali slabu žetvu.

Zbog svega toga cena durum pšenice je u novembru porasla na najviši nivo za 13 godina, dok je pad svetskih zaliha pao na najniži nivo u poslednjih šest godina.

Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović kaže za Danas da organizacije koje se bave zaštitom potrošača nikada neće stati na kraj trgovcima i njihovim mahinacijama i njihovoj dovitljivosti jer oni sav svoj finansijski gubitak gledaju da nadomeste na drugi način i na mala vrata podižu cene.

„Da li tu ima ekonomske opravdanosti, nema je, jer čak u dva različita lanca nisu iste cene istih proizvoda, onda je sve jasno da tu nema neke zdrave ekonomske logike“, kaže Papović.

Oni, međutim, kako kaže, nisu zabeležili da su cene menjane drastičnije u poslednjih mesec ili dva.

„Nije bilo prijava i to je dobro, ali to se dešava konstantno“, napominje Papović, ocenjujući pritom da je ograničenje cena Uredbom za potrošače dosta značilo psihološki, što je u ovom trenutku „možda i najvažnije“.

I. S.