Srbija će ove godine imati privredni rast od 2,3 %, nakon rasta po istoj stopi u 2022. godini, procenila je Svetska banka u svom redovnom izveštaju za Zapadni Balkan.

Nikola Pontara, direktor Svetske banke u Srbiji ocenio je da je država zabeležila dobre rezultate u održavanju makorekonomske stabilnosti i održavanju rasta na nivou od dva do tri odsto, ali da je za bržu konvergenciju standardu EU potreban brži rast.

„Od 2010. do 2022. godine prosečan godišnji privredni rast po stanovniku iznosio je 2,8 odsto. Ako bi sa takvim rastom od oko tri odsto nastavili do konvergencije sa prosekom EU bi došlo tek 2070. godine. Ali ako bi rast bio viši taj period bi se mogao prepoloviti“, ocenio je Pontara dodavši da bi se privredni rast mogao ubrzati reformama, među kojima je najvažnija reforma državnih preduzeća, posebno u energetskom sektoru.

Srbija je nakon najvišeg privrednog rasta u regionu Zapadnog Balkana u 2020. i 2021. godini u 2022, a prema procenama Svetske banke će i u 2023. i 2024. imati ispodprosečan privredni rast.

U izveštaju SB se procenjuje da će nakon prošlogodišnjih 2,3 odsto (veće samo od S. Makedonije) i ovogodišnjih 2,3 odsto što je najmanje u regionu, u sledećoj godini rasti po stopi od tri odsto, što je opet ispod projektovanog proseka ZB od 3,1 odsto. U 2025. se očekuje povratak na dugoročni trend rasta srpske privrede od oko četiri odsto sa projektovanom stopom rasta od 3,8 odsto.

Ričard Rekord, viši ekonomista Svetske banke, ocenio je da je ispod prosečna stopa rasta Srbije od 2022. do 2024. posledica više osnovice usled boljeg prolaska kroz pandemiju Srbije, nego regiona.

„Druge zemlje u regionu imale su 2020. i dvocifrenu recesiju“, podsetio je on dodavši da bi sa srednjeročnim rastom od tri-četiri odsto Srbiji bile potrebne decenije da sustigne EU standard.

On je poručio i da bise privredni rast mogao ubrzati jačanjem ljudskog kapitala, na primer većom participacijom žena u radnoj snazi, zatim privlačenjem stranih direktnih investicija i povećanjem efikasnosti i produktivnosti.

„Ovo bi se moglo ostvariti olakšavanjem trgovine. U srednjem roku Srbija bi mogla da dobije dodatnih tri odsto BDP-a smanjenjem čekanja na granicama za tri sata i pojednostavljenjem granične amdinistracije“, ocenio je Rekord uz napomenu da je za prave koristi potrebno da zemlje u susedstvo primene iste reforme.

Rekord je ocenio i da ukoliko bi se sprovele sve reforme koje je SB predlagala mogao bi biti dostižan cilj od godišnje stope rasta od sedam odsto, koliko je navedeno u studiji SB iz 2019. godine.

Nakon prosečne inflacije od 11,9 odsto u 2022, u ovoj godini stručnjaci Svetske banke očekuju da u proseku inflacija bude 12,2 odsto. Za 2024. godinu očekuju da u proseku bude 5,3 odsto i povratak u ciljani koridor Narodne banke od 3 +/- 1,5 odsto tek 2024. godine.

U izveštaju za Zapadni Balkan navodi se i da je inflacija cena hrane od 12 odsto u Albaniji do 23 odsto u CG u 2022. godini negativno uticala na smanjenje siromaštva u regionu budući da u proseku učešće hrane i bezalkoholnog pića u ličnoj potrošnji iznosi 36 odsto. Poređenja radi, prosek u EU je 16 odsto učešća hrane i pića u ličnoj potrošnji.

Oni navode da nisu samo globalni faktori doprineli visokoj inflaciji hrane već i domaći kao što je loša poljoprivredna godina u celom regionu usled prekida u lancima snabdevanja zbog Kovida, ali i zbog suše. Poređenja radi poljoprivreda EU je podnela šokove znatno bolje, pa je i inflacija hrane znatno manja.

Oni napominju i da je deprecijacija deviznih kurseva u nekim zemljama doprinela da hrana iz uvoza poskupi, s obzirom da je region neto uvoznik hrane, posebno procesirane.

Stručnjaci svetske banke ocenjuju i da je stopa zaposlenosti u 2022. dostigla za Srbiju rekordnih 50,3 odsto, dok je stopa aktivne radne snage dostigla 55,5 odsto. Istovremeno nezaposlenost je pala na 9,4 odsto.

Milan Lakićević, ekonomista Svetske banke napominje da je u prva dva meseca ove godine nastavljen rast zapsolenosti, mada je manji nego u prva dva meseca prošle godine.

I. S.