Magazin

Sve više mladih oboleva od smrtonosne bolesti

Stručnjaci su upozorili kako društvene mreže i kultura dijeta koju propagiraju razne poznate ličnosti značajno doprinose ovom trendu.

Broj tinejdžera i dece primljenih u bolnicu zbog poremećaja u prehrani se kroz poslednjih deset godina alarmantno povećao. Tako je broj ugroženih osoba do 18 godina skočio sa 1,700 u 2010. godini na 4,500 prošle godine. Još je gore od toga, kada su u pitanju deca mlađa od 13 godina, broj ugroženih se utrostručio od 2010. godine. Konkretno, povećao se sa 74 na 229, prenosi Rtl.hr.

Usled drastičnog povećanja broja mladih osoba sa poremećajima u ishrani, stručnjaci upozoravaju da društvene mreže i kultura dijeta koju doprinose razne poznate ličnosti značajno povećavaju ovaj trend. Posebno su zabrinjavajuće tzv. internet ‘pro ana’ stranice koje promovišu anoreksiju, piše „Daily Mail“.

Takođe se ističe kako je potrebno prilagoditi obrazovanje zaposlenih u medicinskoj struci, kako bi lakše uočili znakove poremećaja u ishrani kod mladih osoba.

„Postoji trend rasta dece koja su na dijetama. Dok su odrasle osobe naučile da ignorišu savete i poruke o gubitku kilograma, posebno u ovo doba godine, na decu one imaju jači uticaj“, rekla je dr. Agnes Ajton sa „Royal College of Psychiatrists“ u Londonu i dodala da oprez treba usmeriti na grupe na društvenim mrežama koje promovišu nezdravo ponašanje, posebno slavne osobe koje su deci često uzor, a promovišu razne dijete.

Važno je zapamtiti da nisu samo devojčice u riziku. Prošle godine je u bolnicu primljeno šest devojčica mlađih od devet godina sa poremećajem u ishrani, a deset dečaka u istom starosnom dobu. U kategoriji od deset do dvanaest godina primljeno je 186 devojčica i 27 dečaka.

U razdoblju od 2018. do 2019. godine je među osobama od 18 godina i mlađe, najuobičajenija pojava poremećaja kod onih između 13 i 15 godina, od čega su 1,056 devojčice, a 53 dečaci.

Poremećaji u ishrani su među najvećim mentalnim poremećajima, prenosi Rtl.hr.

Tom Kvin, član humanitarne organizacije „Beat“, izjavio je da društvene mreže nikada nisu jedini uzrok razvitka poremećaja u ishrani, ali mogu imati posebno štetni uticaj na ljude koji od njega već boluju.

„Takozvani ‘pro ana’ (anoreksija) i ‘pro mia’ (bulimija) sadržaj dodatno podstiče bolest kod osoba koje se s njom bore, a lako je dostupan“, rekao je Kvin i dodao da bi se platforme društvenih mreža trebale da se pobrinu da sadržaj tog tipa ne dospeva na mrežu, kao što je to slučaj sa slikama samoranjavanja.

Ema Tomas, izvršni direktori udruženja „Young Minds“, istakla je da je deci i mladima i dalje poprilično teško dobiti pomoć pre nego slučaj dosegne do kritične tačke.

„Dobijanje pomoći u ranoj fazi pojave poremećaja može da spreči eskalaciju problema, odnosno povećava se verovatnost da će se osoba potpuno oporavi. Vlada mora da rano otkrivanje učiniti prioritetom i da osigura da svako dete dobije pomoć kada mu je potrebno“, rekla je Tomas.

Up Next

Naučnici tvrde: Ovu vrstu kafe piju oni sa psihičkim tegobama

Don't Miss

Koliko često treba menjati metlice brisača?

Click to comment

Magazin

Pojačane kontrole prodaje ribe u Srbiji: Kako da prepoznate da li je riba sveža?

Photo: Unsplash

Za vreme božićnog posta, kada je povećan promet sveže i smrznute ribe, veterinarska inspekcija, pored redovnih inspekcijskih nadzora, sprovodi i vanredne kontrole, na osnovu procene rizika, sa posebnim osvrtom na mesta na kojima se u praznične dane očekuje veća ponuda, ali i potražnja, navedeno je u saopštenju.

Ukazano je da veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede kontroliše ribu, kako svežu tako i smrznutu, u svim registrovanim objektima.

Kako je precizirano, tokom kontrole proveravaće se potvrde o nabavci ribe, sledljivost, deklaracije, način rukovanja ribom, temperaturni režim skladištenja i izlaganja, kao i rokove upotrebe, a veterinarski inspektori uzorkovaće ribe i slati uzorake u ovlašćene laboratorije.

Uprava za veterinu je upozorila građane da prilikom kupovine ribe posebnu pažnju treba da obrate na to da riba ne sme neprijatno da miriše, da ne sme imati upale oči i zamućenu rožnjaču, jer to ukazuje na starost ulovljene ribe, na to da su škrge sveže ribe vlažne, jasno crvene boje i bez stranog mirisa, a da su promena boje škrga, suve škrge, nesvojstven ili intenzivan miris, početni znaci kvarenja.

Dodaje se da je koža sveže ribe sjajna, vlažna i klizava, a meso sveže ribe treba da je čvrsto, što se vidi ukoliko nestane udubljenje koje nastaje na mestu koje se pritisne prstima.

Veterinarska inspekcija savetuje potrošače i da ribu kupuju u ribarnicama, odnosno na mestima gde je potrošačima dostupan podatak o vrsti i poreklu ribe, kao i roku upotrebe, i gde je moguće proveriti da li se riba čuva na propisan način, odnosno na temperaturnom režimu koji se zahteva.

Potrošači se pozivaju i da prijave svaku sumnju na nepravilnost nadležnoj veterinarskoj inspekciji, kako bi se mogle preduzeti zakonom propisane mere i sankcionisati subjekti u poslovanju hranom kod kojih se te nepravilnosti utvrde.

I. S.