Svaka treća smrt u Srbiji uzrokovana je ovim zdravstvenim problemom

Kako je istakla dr Obradović, optimalan pritisak je 120/80, međutim, on mnogo zavisi od toga da li imamo neko kardiovaskularno oboljenje.

Normalno je da kod onih koji imaju kardiovaskularna oboljenja ili dijabetes normalne vrednosti krvnog pritiska budu niže, kaže dr Obradović.

Doktorka je upozorila da ljudi često ne pridaju dovoljno značaja krvnom pritisku, što može imati ozbiljne posledice.

Svaka treća kardiovaskularna smrt je uzrokovana visokim krvnim pritiskom, izjavila je dr Obradović. Potom je dodala:

Ljudi često kažu, Ma, doktore, nemojte da mi snižavate pritisak od 160/100, to je za mene normalan pritisak. Ne shvataju šta to znači. To je pritisak na krvnim sudovima i on je sličan prepumpavanju gume na biciklu, što može biti fatalno.

Uticaj hrane na krvni pritisak

Dr Obradović naglasila je važnost pravilne ishrane, a posebno je istakla pravilnu upotrebu soli.

Sa solju ne smemo preterivati, 30 grama dnevno je optimalna vrednost, jer so zadržava tečnost u organizmu i na taj način povisuje krvni pritisak. Isto tako, masne stvari i ugljeni hidrati prave naslage na krvnim sudovima, sužavajući ih, što dovodi do povećanja krvnog pritiska, kaže dr Biserka Obradović.

Ona je dodala da fizička aktivnost ima značajan pozitivan efekat na krvni pritisak.

Fizička aktivnost je lek koji može zameniti mnoge lekove. Vrlo je bitno da pušači smanje količinu unetih cigareta, jer nikotin sužava krvne sudove, izazivajući povećanje pritiska, kaže dr Obradović. Ona dodaje:

Moramo voditi računa o kofeinskim napicima, konzumirajte jednu do dve kafe dnevno. Fizička aktivnost i ishrana su dominantni faktori za kontrolisanje povišenog krvnog pritiska, dodala je dr Obradović.

Kada meriti krvni pritisak i kada se obratiti lekaru?

Ukoliko imamo normalan krvni pritisak, možemo ga meriti jednom nedeljno. Međutim, ako imamo simptome poput tenzije u glavi, bola u potiljku ili osećaja nervoze, pritisak treba meriti odmah, rekla je doktorka.

Najbolje je meriti krvni pritisak pola sata nakon ustajanja, obroka ili fizičke aktivnosti.

Ako pritisak pređe normalne vrednosti i nemamo terapiju, moramo se javiti lekaru. Oni koji imaju redovnu terapiju trebaju je redovno koristiti i korigovati pritisak u skladu sa promenama vremena, jer one i te kako utiču na naš pritisak, kaže dr Obradović.

Preporučen dnevni unos soli za decu

Unos soli koji se smatra sigurnim za decu je, u stvari, izvedena vrednost iz vrednosti za odrasle.

• Za decu od 1 do 3 godine preporučeni unos soli je do 2,75 grama;
• za decu od 4 do 6 godina preporučeni unos soli je 3,25 grama;
• za decu od 7 do 10 godina preporučeni unosi soli je 4,25 grama;
• za decu od 11. godine preporuke se izjednačavaju sa preporukama za unos odraslih osoba – 5 grama dnevno.

Oboljenja koja se javljaju zbog unosa previše soli

Natrijum je onaj deo kuhinjske soli, odnosno natrijum-hlorida (NaCl) koji je fiziološki aktivan, ali isto tako i onaj deo kuhinjske soli koji može biti štetan po zdravlje, podseća za „Blic zdravlje“ dr Milka Popović, vanredna profesorka i specijalista higijene na katedri za higijenu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i šefica Odseka za pravilnu ishranu i zdravstvenu bezbednost hrane Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Kako je nedavno rekla za Blic zdravlje, naš organizam dugo može uspešno da eliminiše višak soli, jer su svi mehanizmi za održavanje ravnoteže podešeni tako da se sav višak izbaci putem bubrega, putem znoja ili stolicom.

Međutim, u uslovima stalne preopterećenosti, stalno velikog unosa soli, takođe i usled procesa starenja, ti mehanizmi postaju manje efikasni.

Kako tačno višak soli dovodi do porasta krvnog pritiska nije u potpunosti razjašnjeno, ali se pouzdano zna da su u to uključeni gotovo svi sistemi i organi, istakla je prof. dr Popović.

Navodi koja se sve oboljenja javljaju prilikom unosa velike količine soli:

• povišen krvni pritisak;
• oboljenja bubrega;
• otoci;
• karcinom želuca;
• teži oblici astme;
• gojaznost, naročito kod dece.