Što više aditiva, to veća stopa prevremenih smrti – tkz. industrijska hrana

Šta je ultraobrađena hrana?

U Brazilu se već radi na promociji zdravije ishrane. Univerzitet u Sao Paulu podelio je hranu u četiri grupe.

Prvu čini (skoro) neobrađena hrana, recimo sveže voće, povrće, sveže meso, jaja.

Drugu grupu čine obrađeni dodaci poput nekih ulja, soli, šećera.

U trećoj grupi su konzervirano voće i povrće, suhomesnato, hleb, sir.

U četvrtoj grupi, takozvanoj „ultraobrađenoj hrani“, nalazi se sve ono što se spravlja industrijski uz derivate od masnoća, gustina i proteina, uz dodavanje veštačke boje, pojačivača ukusa i konzervansa.

U toj zloglasnoj grupi su automatski i čokolade, gazirana i energetska pića, gotova hrana, zaslađeni jogurti, pa i neke pahuljice od žitarica.

Previše obrađena hrana u slengu se često zove „junk food“ („đubre“) i svako zna da sa njom ne treba preterivati. Ali mnogi to ne poštuju.

Ovakve namirnice povezane su sa 32 bolesti ili uticaja na zdravlje, od gojaznosti preko dijabetesa i srčanih oboljenja, sve do tumora i kognitivnog popuštanja.

Na Mediteranu je bolje

Od osam zemalja koje su poredili brazilski naučnici, upravo one u Latinskoj Americi imaju najmanji udeo isuviše obrađene hrane u ishrani stanovnika. Sledstveno, manje je i prevremenih smrti, tvrde naučnici.

Na suprotnom polu su anglosaksonske zemlje – Australija, Kanada, Britanija i SAD.

Nije iznenađenje što su zemlje, koje imaju razvijeniju kulturu ishrane otpornije na ultraobrađenu hranu, pa su zadržale zdravije navike, kaže nam Nilson.

Pričamo ovde o Japanu, Italiji, Francuskoj, načelno o mediteranskim zemljama, dodaje on. Slično je, kaže, u Brazilu, čija se kuhinja temelji na pirinču, pasulju, salati, voću i nekim izvorima proteina.

Porez na šećer?

A opet, nije lako, a često ni jeftino – jesti uvek zdravo. Nilson i njegova grupa istraživača zato se zalažu za to da se stvari obrnu, to jest da države podrže zdraviju ishranu.

Da se, recimo, više oporezuju zašećerena hrana i pića.

U Brazilu smo kao deo reforme ishrane uveli nultu poresku stopu za svežu ili minimalno obrađenu hranu, kaže on.

Poljoprivrednici se pak podstiču da gaje raznovrsne kulture. Organska proizvodnja uključena je u isporuku obroka za školske kantine.

Sve zemlje bi trebalo da preduzmu slično, jer su dokazi vrlo ubedljivi, kaže brazilski naučnik.

Prvi potezi u SAD

Uticajem isuviše obrađene hrane bavi se i američki Nacionalni institut za zdravlje.

Suočeni sa mogućom promenom politike i kritikama, neki proizvođači sami izbacuju sintetičke farbe i druge aditive.

Američka uprava za hranu i lekove prošle sedmice apelovala je na proizvođače da „zamene petrohemijske boje prirodnim sastojcima zarad dobrobiti američke dece, baš kako se već radi u Evropi i Kanadi“.

To je u skladu sa politikom koju je najavio američki sekretar za zdravstvo Robert F. Kenedi Mlađi.

Ima i pobuna. Recimo, firma Dženeral mils pokušala je da pređe na prirodne boje u pahuljicama za doručak, ali se vratila veštačkim – zbog protesta mušterija.

U ponedeljak (28. april)  dva giganta u proizvodnji industrijske hrane Pepsi (PepsiCo) i Kelog najavili da će izbaciti neke sintetičke aditive iz proizvoda.