Šta sve našem organizmu radi rano ustajanje, dok je napolju još uvek mrak?

Izloženost jutarnjoj svetlosti pomaže u regulaciji serotonina koji poboljšava raspoloženje tokom dana i pomaže u pretvaranju u melatonin noću. Kada se ljudi stalno bude u mraku, lošeg su raspoloženja, razdražljivi su i imaju smanjenu motivaciju, kazala je.

To je delom razlog zašto sezonski afektivni poremećaj (SAD) postaje češći zimi, kada su noći duže. No, čak i ljudi koji nemaju sezonski afektivni poremećaj osećaju se usporeno i imaju poteškoće sa koncentracijom.

Buđenje iz dubokog sna dok je napolju još mrak zapravo može pogoršati kvalitet našeg sna. To može poremetiti cirkadijalni ritam i promeniti oslobađanje hormona poput melatonina.

Ovaj nivo se obično povećava uveče kako bi se podstakao san, a opada ujutru kako bi nam pomogao da se probudimo, dok produženi periodi mraka mogu poremetiti ove signale, što dovodi do isprekidanog sna, objasnila je.

Loš san povezan je sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, jer ometa metaboličku regulaciju.

Određene imunološke ćelije prate dnevne ritmove i aktivnije su u određeno doba dana. Poremećaj sna i neusklađen biološki sat mogu smanjiti efikasnost imunološkog odgovora, kazala je.

Metabolizam je još jedna stvar na koju utiče buđenje pre zore, jer je povezan sa cirkadijalnim ritmom.