Spavanje sa upaljenim svetlom povećava rizik od dijabetesa

U velikoj studiji istraživački tim je proučavao mogu li obrasci lične izloženosti svetlu povećati rizik od dijabetesa pregledajući podatke približno 85.000 ljudi i oko 13 miliona sati podataka sa svetlosnih senzora.

Učesnici, koji nisu imali dijabetes tipa 2, nosili su uređaje nedelju dana kako bi pratili nivo svetlosti tokom dana i noći. Zatim su praćeni tokom sledećih devet godina kako bi se pratilo jesu li razvili dijabetes tipa 2.

Uticaj izloženosti svetlu na cirkadijalne ritmove

Izloženost svetlu noću može poremetiti naše cirkadijalne ritmove, što dovodi do promena u lučenju insulina i metabolizmu glukoze, kaže Filips.

Promene u lučenju insulina i metabolizmu glukoze uzrokovane poremećenim cirkadijalnim ritmovima utiču na sposobnost tela da reguliše nivo šećera u krvi, što u konačnici može dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2, dodao je.

Veća izloženost svetlu noću (između 12.30 i 6.00 ) povezana je sa većim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2, a to je važilo bez obzira na to koliko su ljudi bili izloženi svetlu tokom dana.

Važnost smanjenja noćnog izlaganja svetlu

Istraživanje je obuhvatilo druge faktore povezane s dijabetesom tipa 2, kao što su životne navike, obrasci spavanja, smenski rad, ishrana i mentalno zdravlje.

Čak i nakon uzimanja u obzir ovih faktora, nalazi su pokazali da je više svetla noću i dalje jak pokazatelj razvoja dijabetesa.

Naša otkrića upućuju na to da smanjenje izlaganja svetlu noću i održvanje mračnog okruženja mogu biti jednostavan i jeftin način za sprečavanje ili odgađanje razvoja dijabetesa, rekao je vanredni profesor Filips.