Sonja Biserko: „Realno je da Vučić i Kurti u Briselu, krajem marta, potpišu evropski predlog sporazuma“

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, prvi je najavio saglasnost sa novim evro-američkim konceptom pregovora, čiji ram određuju zahtev Beogradu da ne sprečava ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije, i zahtev Prištini da konačno formira Zajednicu srpskih opština (ZSO), kaže za Danas Boško Jakšić, spoljno politički analitičar.

Komentarišući najave iz Brisela da je cilj da se premijer Kosova, Aljbin Kurti Aleksandar Vučoć dovedu najkasnije za mesec dana za sto i da potpišu evropski, mirovni sporazum, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava kaže za Danas da “od početka zapadne diplomatske ofanzive, posebno od kada je kvinta uručila predlog Beogradu i Prištinu, bilo je jasno da zapad želi što pre da završi sa pitanjem Kosova”.

Podsetimo, Aljbin Kurti je potvrdio da je savetniku američkog Stejt departmenta Dereku Šoleu, u telefonskom razgovoru, izrazio spremnost za naredne političke sastanke na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

Premijer Kosova Aljbin Kurti obavio je telefonski razgovor sa višim savetnikom američkog Stejt departmenta Derekom Šoleom. Razgovarali su o evropskom predlogu, prihvatljivom kao dobroj osnovi za dalje razgovore i solidnoj platformi za napredovanje ka punoj normalizaciji odnosa Kosova i Srbije u okviru dijaloga u Briselu, navedeno je u saopštenju.

Naglašen je značaj napretka Kosova u međunarodnim integracijama u vreme kada su demokratska i ekonomska dostignuća Kosova u poslednje dve godine dokazana od mnogih prestižnih međunarodnih organizacija i instituta, dodaje se u saopštenju.

„Premijer Kurti je potvrdio spremnost za naredne političke sastanke na visokom nivou i izrazio saglasnost o potrebi intenziviranja procesa dijaloga“, piše u saopštenju kosovske vlade.

Prema rečima Sonje Biserko, ukrajinski rat je stavio bezbednosno pitanje u fokus odnosno do kraja je iskristalisao prioritete.

U tom smislu Balkan, pre svega Srbija, jeste bezbednosno pitanje. Srbija je sa razlogom percipirana kao ključni faktor nestabilnosti u regionu, smatra Biserko.

Kako dodaje, zato je realno da Vučić i Kurti budu pozvani u Brisel da krajem marta potpisu taj predlog.

Zanimljiv je poslednji intervju predsednika Vučića u kojem je naveo da se Srbija mora rukovoditi svojim „ekonomskim interesima, koji su na zapadu, kao i o pitanjima kulture koja je i na istoku“. Zanimljiva formulacija oko koje treba da prelomi odluku. Sudeći po nekim naznakama u promeni narativa, pre svega, u medijima koje on kontroliše, čini se da se ipak opredelio za ekonomiju, podseća sagovornica Danasa.

Istina je, napominje dalje, da ruski ambasador smatra da kosovsko pitanje treba odložiti sve dok se ne završi rat u Ukrajini.

Očigledno ima u vidu neku vrstu trgovine. Međutim, malo je izgledno posle svih zverstava koje Rusija čini u Ukrajini da je to moguće. Jer, zapad je u procesu izgradnje novog evropskog bezbednosnog poretka u kojem je Balkan važna geostrateška tačka, zaključuje Sonja Biserko.

Prema rečima Boška Jakšića, Vučić je prvi najavio saglasnost sa novim evro-američkim konceptom pregovora čiji ram određuju zahtev Beogradu da ne sprečava ulazak Kosova u sve međunarodne organizacije, i zahtev Prištini da konačno formira Zajednicu srpskih opština.

Tako je stekao određenu prednost, ali ona je poravnata od kako se posle višenedeljnog odbijanja ZSO i postavljanja šest nerealnih zahteva saglasio i Kurti. Otvorena je nova trka sa vremenom, ističe Jakšić.

On podseća da Vučić odbija da ide za Brisel pre nego što Priština ne ispuni obavezu prihvaćenu Briselskim sporazumom iz 2013.

Jasno je, međutim, da ZSO mora da pretrpi određene korekcije, da se uskladi sa kosovskim ustavom kako su potvrdili i američki posrednici. To, drugim rečima znači da Vučić i Kurti treba da se nađu u Briselu i aktiviraju dijalog . Smatra sagovornik Danasa.

Da li će ZSO biti prvo pitanje, dodaje, koje bi moglo da bude skinuto sa dnevnog reda zavisiće od umešnosti srpskog pregovarača.

U suprotnom, Vučić rizikuje da se nađe na tankom ledu koji je Kurti postavio: da izgubi konstruktivnost i postane ucenjivač tek što se te anateme oslobodio, zaključuje naš sagovornik.

I. S.

- Advertisement -