Turska već u regionu ima veliku “meku” moć, veću i od Rusije, a pogotovo u Srbiji – komentariše za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava, posetu i poruke koje su se mogle čuti nakon sastanka vrha države sa ministrom spoljnih poslova Turske, Mevlutom Čavušogluom.

Ahmet Davutoglu, bivši ministar Turske, dodaje naša sagovornica, je u svojoj značajnoj studiji „Strategijska dubina“, prezentovao viziju strateškog razvoja Turske u kojoj ističe Balkan, kao jedan od prioriteta spoljne politike Turske.

Između ostalog i zato što je to njen evropski identitet. Treba imati u vidu da je Turska bliskoistočna, mediteranska, evropska i evroazijska zemlja koja se profilisala kao sila u usponu i koja je pod bezbednosnim štitom zapadne civilizacijske sfere, NATO-a, što je u velikoj meri uticalo i na njene političke stavove, kulturu i institucije u društvu,  smatra Sonja Biserko.

Podsetimo, u sred rata i agresije Rusije na Ukrajinu, odnosno preteće energetske krize, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sastao se sa ministrom spoljnih poslova Turske Mevlutom Čavušogluom sa kojim je, kako je naveo, razmotrio najbitnija aktuelna geopolitička pitanja, ali i potencijale za dodatno širenje saradnje u oblasti investicija, infrastrukture i energetike.

Šef srpske diplomatije, Nikola Selaković, rekao je, nakon sastanka sa svojim turskim kolegom da su razgovarali smo o situaciji u svetu i regionu, saradnji u regionu koju Turska prepoznaje i Nikola Selaković u inicijatici „Otvoreni Balkan“.

Razgovarali smo i o situaciji u BiH i afirmisali smo naš dosledan stav o poštovanju teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine, ali i poštovanje Dejtonskom sporazumu. Za Srbiju su jedino prihvatljiva rešenja koja dolaze putem dijaloga, uz saglasnost sva tri naroda u BiH, kazao je šef srpske diplomatije.

Prema rečima Sonje Biserko, temelj političkog uticaja Turske na Balkanu su muslimanske zajednice, posebno tamo gde su većinske Bosna, Albanija i Kosovo.

Tursku i Balkan vežu bliske istorijske, kulturne, političke i ekonomske veze koje su su prolazile kroz razne turbulencije usled geopolitičkih promena koje traju od raspada Jugoslavije sve do danas kada su intentzivirane ruskom agresijom na Ukrajinu. Bezbednost Balkana se poistovećuje sa bezbednosnim parametrima Turske na njenoj zapadnoj granici. Otuda sve veće njeno prisustvo. Poslednjih deset godina Srbija postaje jedan od važnijih partnera kao centralna i najveća zemlja zapadnog Balkana.Zajedničko im je „neoliberalni populizam. Najvažniji projekat koji se planira je izgradnja autoputa Sarajevo – Beograd. U to se uklapa i poseta ministar Čavušoglua, kao i najavljena skora poseta predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, ističe naša sagovornica.

Interesantno je, napominje ona, da je najvaljeno i potpisivanje spoorazuma koji će omogućiti građanima Srbije i Turske da posećuju obe zemlje samo sa ličnim kartama.

Od posebnog značaja za Srbiju je i saradnja na projektu izgradnje i eksploatacije Turskog toka, koji omogućava snabdevanje regiona prirodnim gasom. Turske investicije u Srbiju su se za desetak godina popele sa milion dolara (855.000 eura) na 200 miliona dolara (171 miliona eura), a broj kompanija u turskom vlasništvu je premašio brojku od 800 i zapošljavaju gotovo 10.000 radnika. Najvaljivane su i investicije u Sandžak, ali do sada nisu realizovane. Otvoren je turski konzulat u Novom Pazaru, ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, Balkan nakon raspada Jugoslavije još nije stabilizovan i poslednjih nekoliko godina izložen je konfrontaciji Rusije i Zapada.

Mada je većinski opredeljen za NATO i EU, Srbija kao centralna zemlja se okrenula Rusiji koja pokušava da stvori pravoslavnu slovensko polje uticaja ili, kako Aleksandra Dugin kaže, “pravoslavnu federaciju” u kojoj bi Srbija imala centralno mesto. Rusija upravo na Balkanu želi da ospori atlantsku arhitekturu kojoj se Srbija opire. Rušenjem postojećeg međunarodnog liberalnog poretka Rusija želi da se nametne kao jedna od ključnih arhitekata „nove geopolitičke arhitekture“ i međunarodnog poretka. Turska svakako ima ambiciju i razloga da u novim međunarodnim okolnostima realizuje i svoj uticaj na Balkanu. Za to ima i istorijske pretpostavke, zaključuje Sonja Biserko.

I. S.