Connect with us

Privreda

Siniša Mali: „Izdato dva miliona elektronskih faktura od početka primene novog zakona“

Foto: Pexels

Od 1. maja ove godine, od kada je na snazi Zakon o elektronskom fakturisanju, izdato je 2 miliona elektronskih računa, saopštio je ministar finansija Siniša Mali.

Mali je na svom Instagram profilu napisao da se u sistemu elektronskog fakturisanja u Srbiji trenutno nalazi 10.647 korisnika javnih sredstava i 70.637 privrednih subjekata.

„Od 1. maja ove godine, subjekti javnog sektora su u obavezi da primaju i čuvaju elektronsku fakturu, i da izdaju tu fakturu drugom subjektu javnog sektora. Takođe, tada je nastupila obaveza subjekata privatnog sektora, da izdaju e-fakturu subjektu javnog sektora“, napisao je Mali.

On je podsetio da je od 1. jula nastupila i obaveza privatnika da primaju i čuvaju elektronsku fakturu izdatu od subjekata javnog sektora, dok će od 1. januara 2023. godine za privatnike biti obavezno i izdavanje i čuvanje e-faktura u transakcijama privatnog sektora.

„Sistem elektronskog fakturisanja doprinosi jednom od naših osnovnih ciljeva, a to je poboljšanje privrednog ambijenta u Republici Srbiji i olakšavanje poslovanja. Odlučno nastavljamo sa reformama, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i brojnim izazovima sa kojima se suočavamo“, zaključio je Mali.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Privreda

Ministarstvo poljoprivrede: „Poljoprivrednicima u Srbiji biće omogućeno da odlože otplatu kredita i to za 12 meseci“

Foto: Unsplash

Poljoprivrednicima u Srbiji biće omogućeno da odlože otplatu kredita i to za 12 meseci, najavili su iz Ministarstva poljoprivrede.

To znači da svi poljoprivrednici upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, koji otplaćuju poljoprivredne kredite, mogu da se do aprila prijave, odnosno da podnesu zahtev za moratorijum, čime će im otplata kredita biti odložena na period do 12 meseci.

Iz Ministarstva poručuju da svi koji to žele moraju da predaju zahteve lično, da im moratorijum neće biti automatski odobren, a Narodna banka Srbije bi u oktobru trebalo da donese regulatornu odluku, nakon čega će biti omogućena predaja tih zahteva.

Ova odluka države da pomogne poljoprivrednicima koji ne mogu da se pohvale sjajnom godinom, jer će, prema svemu sudeći, i kukuruz i soja podbaciti, među farmerima je dočekana dobro.

“Moratorijim, odnosno ovo odlaganje plaćanja kredita na godinu dana spašava nas propasti, jer toliko nije bilo prihoda da ne znam kako bismo plaćali”, kaže za Danas Vukašin Baćina, poljoprivrednik iz banatskog sela Jaša Tomić.

On, kao i dobar deo poljoprivrednih gazdinstava kojih je u Srbiji gotovo 450.000, ima kredit.

Baćina ga je iskoristio da kupi poljoprivredno zemljište.

“Velika je ovo pomoć zaista, kupio sam pre nekoliko godina zemljište na kredit i ne bih imao novca sada da plaćam ratu, tako da je ovo spas”, ističe Baćina.

On kaže da su krediti najčešće uzimani za kupovinu repromaterijala, ali i kupovinu neophodne mehanizacije.

Trenutno, poljoprivredna gazdinstva u Srbiji bankama za kredite duguju više od 85 milijardi dinara. Tolika su potraživanja, prema podacima, koje je Danas dobio od Udruženja banaka Srbije, bila u avgustu ove godine.

Najveći iznos potraživanja banaka se, prema podacima UBS, odnose na investicione kredite i kredite za likvidnost i obrtna sredstva.

Krajem avgusta potraživanja banaka od poljoprivrednih proizvođača za investicione kredite bila su najveća – 55,9 milijardi dinara, dok je dug za kredite za likvidnost i obrtna sredstva bio 26,5 milijardi dinara.

Daleko manje, poljoprivrednici su se odlučivali da uzmu gotovinski kredit, taj dug je krajem avgusta prema bankama bio tek 184 miliona dinara.

Za kamate i naknade koje se nalaze u kategoriji ostalih potraživanja bankama je ostalo da naplate 276 miliona dinara.

U NBS za Danas napominju da se u prethodnom periodu gotovo sva potraživanja odnose na dinarska i devizno indeksirana, odnosno da nema potraživanja u deviznom znaku.

“Osim toga, gotovo ceo iznos potraživanja banaka od registrovanih poljoprivrednih proizvođača se odnosi na potraživanja po osnovu odobrenih kredita”, ističu u NBS.

Banke u Srbiji u svojoj ponudi imaju kredite namenjene poljoprivrednicima, i to za obrtna sredstva, u koju spada nabavka stočne hrane, finansiranje troškova održavanja, ali i za nabavku osnovnih sredstava, poput kupovine zemljišta, poljoprivrednih objekata, staklenika, sistema za navodnjavanje.

Prema podacima NBS, za kredite koji dobijaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, država subvencioniše kamatu, a namenjeni su za nabavku repromaterijala i drugih obrtnih sredstava. Ti krediti su kratkoročni, s rokom dospeća od tri do 12 meseci.

I. S.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu