Privreda

Setva u Srbiji – Suncokret i šećerna repa beleže značajan porast

Photo: Unsplash

Prolećna setva polako se privodi kraju, urkos nepovoljnim vremenskim uslovima koji ometaju radove.

Najviše je urađeno na poljima gde je planirana setva industrijskog bilja; dok setva kukuruza malo kasni, ali se očekuje ta će i tu posao uskoro biti okončan.

Setva industrijsko bilje već je završena na više od 90 % planiranih površina, tako da se očekuje da će najvažniji posao u poljoprivredi biti potpuno okončan za nekoliko dana , kaže za “Dnevnik” direktorka Poslovne zajednice za indstrijsko bilje Olga Čurović. Suncokreta ćemo imati posejanog kao lane, šećerne repe zbog pomoći države ima 10.000 hektara više bego lane, dok će soje biti manje, jer je prošla sezona podbacila, pa su se paori preorjentisali na druge useve.

Setva industrijskog bilja već je završena na više od 90 % planiranih površina

Čurović kaže da je već sada izvesno da će suncokret biti posejan na oko 280.000 hektara, što je malo više nego lane kada ga je bilo na oko 270.000 hektara. Šećerna repa je već posejana i to na oko 44.000 hkektara, što je znatno više nego lane kada je slatki koren zauzeo manje od 33.000 hektara. Soje će naverovanije ovog proleća biti na najviše 210.000, dok je lane zauzimao oko 270.000 hektara.

Čurović naglašava da će industrijskog bilja biti dovoljno za sve domaće potrebe, a naravno i nakon prerade za izvoz ulja, šećera…Naravno, ukoliko ekstremne vremenske neprilike ne zadese Srbiju, kao što već suša uzima danak u Italiji, Španiji, Francuskoj.

Kako će, pak, proći poljoprivrednici zavisiće i od roda, ali mnogo više od otkupnih cena kad najesen dođe vreme za otkup.

I. S.

Privreda

Poljoprivrednici Srbije zatražili od države da robne rezerve otkupe 300.000 pšenice iz novog roda

Photo: Pixabay

Predstavnici poljoprivrednika u Srbiji zatražili su da Republička direkcija za robne rezerve pre žetve objavi da će kupiti 300.000 tona pšenice iz novog roda, što bi povećalo tražnju i podiglo cenu na tržištu, koja je 12 dinara po kilogramu niža od cena na evropskim berzama.

To je, posle sastanka sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i trgovine, Privredne komore Srbije, Unije pekara i Udruženja Žita Srbije, za Betu izjavio potpredsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ Milan Marković.

Na sastanku su bili predstavnici sedam udruženja, koja su nedavo potpisala sporazum sa Ministarstvom poljoprivrede o povećanju subvencija poljoprivrednicima.

Marković je rekao da su izvoznici, koji su prošle godine, u vreme početka rata u Ukrajini, kada je cena pšenice naglo skočila na oko 40 dinara po kilogramu, otkupili veliku količinu u želji da što više zarade.

Vlada Srbije je, međutim, u martu zabranila izvoz, a zatim na pritisak dozvolila izvoz ograničene količine, pa oni nisu uspeli da izvezu kupljeno žito i sada nude niske otkupne cene za rod iz ove godine.

Izvoznici sada, prema rečima Markovića, nižim otkupnim cenama i do 12 dinara po kilogramu u odnosu na evropske berze diktiraju cene na tržištu.

„Ako bi robne rezerve pre žetve objavile da će kupiti 300.000 tona, to bi povećalo tražnju i cena bi krenula na gore“, rekao je Marković.

Dodao je da je dogovoreno da se njihov predlog razmotri, kao i zahtev da se prolongira otplata duga proizvođača firmama, koje su prošle godine kreditirale kupovinu semenske pšenice, mineralnog đubriva i preparata za zaštitu.

I. S.