Moderna seksualna kultura obećala je ženama oslobađanje i autonomiju, ali istraživanja i iskustva iz stvarnog života otkrivaju neočekivanu cenu seksualnih avantura.
„DW“ je razgovarao sa ženama iz Severne Amerike, Evrope i Azije koje su opisale iskustva: seksualne avanture su im kratkoročno davale osećaj samopouzdanja, ali im je kasnije bilo teže da ostvare dublju intimnost.
Heder, četrdesetogodišnjakinja iz SAD, opisuje taj konflikt kao osećaj „praznine, tuge i privremene moći, ali uvek sa željom za još“. Tokom seksa bez obaveza često je pokušavala da „isključi emocije“, što je doživljavala kao „odsecanje dela sebe“.
Njeno iskustvo negativne strane ove seksualne kulture podudara se sa malo istraženim stanjem koje se naziva postkoitalna disforija (PCD) – kada ljudi nakon seksa osećaju tugu, razdražljivost ili potrebu da plaču.
U jednoj studiji iz 2020. žene su prijavile ove simptome posle dobrovoljnog seksa ili masturbacije – neke su rekle da se to javlja posle orgazma – uz osećaj iscrpljenosti ili emotivne nestabilnosti satima ili danima nakon toga.
Muškarci takođe prijavljuju PCD, ali istorijska stigma oko ženske seksualne autonomije i lična očekivanja dovela su do toga da neka istraživanja pokažu da čak tri od četiri žene imaju PCD posle seksa bez obaveza.
„Mislim da nisam stvorena za kulturu seksa bez obaveza“, kaže Išta, Francuskinja indijskog porekla u tridesetim. „Više žudim za vezom nego za seksom. Često sam se nadala da će partner razviti osećanja prema meni ili da ćemo početi da izlazimo.“
Seksualna želja je složen fenomen. Neka istraživanja pokazuju da žensku seksualnu želju često oblikuje potreba za bliskošću, što otežava emotivnu distancu tokom seksa bez obaveza.
