Ljudska vrsta u svojoj DNK ima tek mali deo gena, koji su isključivo ljudske prirode, pokazalo je novo istraživanje.
Prema naučnom radu objavljenom u časopisu „Science Advances“, negde između 1.7 % i 7 % ljudskog genoma sadrži gene, koji se ne mogu pronaći kod ljudskih predaka i srodnika, kao što su neandertalci i denisovci.
Od 7 % gena koji se ne mogu naći kod drugih loza, oko 1.5 % dele svi ljudi.
Ti karakteristično ljudski delovi DNK, razasuti po genomu, uglavnom sadrže gene povezane s razvojem i funkcionisanjem mozga, što ukazuje na činjenicu da je evolucija mozga važan faktor koji je ljude učinio ljudima.
Međutim, naučnici ističu da još uvek ne mogu tačno da odrede funkciju tih gena ni kako su ekskluzivno ljudski delovi DNK u blizini tih gena mogli uticati na evoluciju mozga.
Nove metode razlikovanja isključivo ljudskih gena
Naučnici već dugo znaju da savremeni ljudi dele deo DNK s neandertalcima, međutim, kod različitih ljudi mogu se naći različiti delovi zajedničkog genoma.
Njih je važno identifikovati i razlikovati kako bi se moglo razlučiti koje smo gene nasledili od zajedničkih predaka, koji su u našem genomu prisutni zbog evolucije ljudi od neandertalaca, a koji su isključivo ljudski, koji se ne mogu naći ni kod zajedničkih predaka ni kod neandertalaca.
Autori u samom uvodu pišu da većina današnjih genskih varijacija kod ljudi potiču iz vremena pre razdvajanja populacija koje će kasnije postati moderni ljudi i neandertalci, pre nekih 520.000 do 630.000 godina. To je za očekivanje, jer čak i s miševima delimo oko 85 % istovetnih gena.
