Connect with us

Biznis

Sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva od 27. do 29. januara

Foto: Unsplash

Međunarodni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva „Agro Belgrade“, treći po redu, ove godine biće održan na Beogradskom sajmu od 27. do 29. januara.

Kako su najavili organizatori sajma, izložbeni prostor zauzima 30.000 metara kvadratnih, a novitete i znanje prikazaće više od 500 izlagača iz Srbije i sveta. Novina na ovogodišnjem izdanju „Agro Belgrade“ sajma je predstavljanje Albanije i Severna Makedonije, kao i Republike Srpske.

Među izlagačima su i brojne kompanije iz Italije, Španije, Holandije, Švajcarske, Nemačke i drugih zemalja, a osim stranih gostiju, biće i veliki broj domaćih kompanija. Na sajmu će se nalaziti i štand Uprave za agrarna plaćanja, gde će posetioci moći da se informišu o aktuelnim podsticajima.

Tokom tri dana manifestacije organizuju se i stručne konferencije i sastanci na kojima će se između ostalog razgovarati o standardima u proizvodnji voća i povrća, budućnosti proizvodnje bobičastog voća, transportu voća i povrća u rashladnim kontejnerima, revolving fondovima za finansiranje, preciznom navodnjavanju, modernizaciji srpskog vinarstva, proizvodnji i preradi lekovitog i aromatičnog bilja u Srbiji.

Tokom sajma organizuju se sastanci stranih i domaćih kupaca sa proizvođačima voća i povrća u svežem, zamrznutom i obrađenom stanju.

U hali 3 biće prikazana i najmodernija tehnička dostignuća, gde se mogu videti vodeći svetski brendovi traktora i priključne mehanizacije, zalivni i protivgradni sistemi, dronovi i druga savremena oprema.

Cena karte je 300 dinara, a radno vreme je od 10 do 17 časova.

I. S.

Continue Reading
Advertisement Girl with a jacket
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis

Domaće ribarstvo skupo i neefikasno, preti sve veći uvoz ribe

Pixabay

Pandemija je ubrzala propast domaćeg ribarstva i od 2020. godine usled povećane tražnje imamo rast cena, ocenio je Aleksandar Stajčić, direktor DTD ribartsvo i potpredsednik Grupacije za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije na RTS-u.

– U sledeće dve, tri godine možemo očekivati visok nivo cena domaće ribe. Naši proizvođači uspeli su da zadovolje 80% tražnje, ali posle praznika biće više uvoza – istakao je on.

U Srbiju se uveze godišnje do 50.000 tona ribe, uglavnom morske i to sveže i zamrznute sa svih strana sveta.

Međutim, preti i sve veći uvoz šarana, kako je napomenuo Stajčić zbog visokih operativnih troškova i dosta skupe i neefikasne proizvodnje u odnosu na okolne zemlje.

– Nameti vodoprivrednih preduzeća su jako visoki. Voda kao osnovni resurs nam je jako skupa. Predlagali smo preko Ministarstva poljoprivrede da nam se smanje ili ukinu vodoprivredne dozvole, ali sem razumevanja nismo došli do nekih rezultata. Ako se ribarstvu ne pomogne, bojim se da ćemo ostati na tradicionalnom nivou proizvodnje šarana – upozorio je Stajčić dodajući da prema njihovoj analizi ribarstvo godišnje uplati u budžet po raznim osnovama oko milijardu dinara, a na ime subvencija od po 10 dinara po kilogramu ribe dobije oko 40 miliona dinara.

On je istakao i da EU ima mnogo davanja koja nisu direktne subvencije čime se mnogo novca ubacuje u akvakulturu.

– Strategija EU je održanje vodenih površina i kroz tu strategiju održavaju ribarstvo u Centralnoj Evropi živim. Kod nas nije jasno definisana strategija i zato imamo velike amplitude u proizvodnji i ceni – rekao je Stajčić.

On je istakao i da izvoz domaće ribe ne postoji, ali i paradoks da najviše izvozimo norveškog lososa, koji se ovde prerađuje.

Continue Reading

Sponzorisano

Oznake

Istaknuto na YouTube

U trendu