Rusija – najveći izvoznik pšenice, Ukrajina na 5. mestu – ako se rat nastavi jedan scenario je izvestan

Izbijanje sukoba između Rusije i Ukrajine, pored destabilizacije tržišta energenata, drastično je pogodio i tržište hrane, samim tim što su sukobljene strane najveći izvoznici žitarica, kukuruza i suncokretovog ulja.

Kako bi se stekao utisak koliki je značaj ove dve zemlje u svetskom lancu proizvodnje hrane, treba pogledati podatke o njihovom izvozu. Najšire rečeno, Ukrajina i Rusija učestvuju sa oko 29 % u ukupnom svetskom izvozu pšenice.

Prema podacima Međunarodnog trgovinskog centra iz 2020. godine, izvoz suncokreta i suncokretovog ulja iz Rusije je činio 39 % ukupnog izvoza u svetu, dok je izvoz iz Ukrajine činio 18 %.

U slučaju žita u globalu Rusija u ukupnom izvozu učestvuje 18 %, a Ukrajina 8 %. Obe zemlje učestvuju sa po 12 % u ukupnom izvozu ječma u svetu. Ukrajina izvozi oko 13 % kukuruza u svetu, a Rusija izvozi 13 % svetske količine đubriva.

Prema proceni Međunarodne agencije za žita (IGC), ukupne zalihe prehrambenih sirovina će pasti na desetogodišnji minimum od 57 miliona tona do kraja ove sezone. Ako pogledamo potencijalnu svetsku godišnju potrošnju, od 781 miliona tona, dakle ove godine ćemo imati u zalihama širom planete dovoljno sirovina da se svet nahrani samo 27 dana.

Takođe, postoji i zabrinutost da bi aktuelna kriza mogla da spreči poljoprivrednike u Rusiji i Ukrajini da poseju žitarice ove sezone, što bi problem samo umnožilo.

I sve te brojke pokazuju koliko posledice mogu da budu ozbijne ako se rat nastavi.

– Rat u Ukrajini će imati globalni uticaj „veći od svega što smo videli od Drugog svetskog rata“ i naneće štetu svetskoj bezbednosti hrane, jer se mnogi ukrajinski poljoprivrednici, umesto da proizvode značajnu količinu pšenice za svet, sada bore protiv Rusije, izjavio je direktor Svetskog progama za hranu UN (WFP) Dejvid Bizli.

Bizli je u obraćanju pred Savetom bezbednosti UN naveo i da „ionako visoke cene hrane trenutno vrtoglavo rastu“, prenosi britanski Gardijan. Ova agencija UN hranila je 125 miliona ljudi širom sveta pre ruske invazije na Ukrajinu, a Bizli je sada saopštio da su primorani da počnu sa smanjivanjem pomoći zbog rastućih troškova hrane, goriva i isporuke, navodi britanski list pozivajući se na agenciju AP.

– U svetu će sigurno biti problema, ako se ova situacija oduži. Svuda će biti teško, a naročito u Ukrajini, kaže za „Blic Biznis“ Milan Prostran, dodajući da se sve već odražava na svetskom tržištu i da je za to najbolji pokazatelj Nemačka u kojoj može da se kupi samo 2 kilograma brašna i 2 litre ulja.

– Situacija nije mnogo bolja ni u Španiji. Kriza će se sigurno odraziti na celu ovu godinu, a ostaje nam da vidimo kako će biti u daljoj budućnosti, dodaje on.

Situacija u Srbiji

Milan Prostran sa druge strane kaže da Srbija nema razloga da strahuje.

– Mi smo agrarna zemlja i u zalihama imamo svega dovoljno, potvrdio je Prostran.

I. S.