Biznis

RGZ: „Kvadrati na pojedinim lokacijama za godinu dana i preko 20 % skuplji“

Foto: Unsplash

Prema poslednjem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), za prvi kvartal ove godine na tržištu nepokretnosti je u tom periodu obrnuto 1,6 milijardi evra, što je za 23,1 % više nego u isto vreme lane. Više od polovine tog novca potrošeno je na kupovinu stanova – 889,5 miliona evra.

U Beogradu je u odnosu na prvi kvartal prošle godine kvadrat poskupeo za 15 % u starogradnji i 9 % u novogradnji. Prema poslednjim statističkim podacima, najjeftiniji kvadrat u prestonici u stanovima, koji su već imali vlasnike bio je 400 evra, najskuplji 4.902 evra, a prosečno 1.680 evra. Kada su u pitanju novi stanovi, cene se kreću u rasponu od 600 do vrtoglavih 9.115 evra, dok je u proseku kvadrat novogradnje 2.165 evra.

– Stan u novogradnji u Novom Sadu u proseku košta 1.505 evra po metru kvadratnom, za 16 % više nego pre godinu dana, a u starogradnji se sa 1.255 evra popeo na 1.517 evra – podatak je RGZ. – U Kragujevcu su se na početku 2021. godine stanovi prodavali 1.011 evra u novogradnji i 772 evra u starogradnji, što je za 5 % manje od trenutnih cena.

Najveća razlika zabeležena je kod niških nekretnina. Samo za godinu dana, stan od 50 kvadrata u starogradnji skuplji je za gotovo 10.000 evra. Umesto prošlogodišnje cene od 831 evro, sada je kvadrat u proseku 1.020 evra, što je poskupljenje od čak 23 %.

Starogradnja u Novom Sadu poskupela je za 250 evra po kvadratu, u Beogradu za 220, a Nišu 190 evra. Najmanje je poskupljenje u Kragujevcu, za 30 evra po kvadratu. Uprkos statistici, ubedljivo su najskuplje nekretnine u Beogradu.

Prema rečima Nebojše Nešovanovića, analitičara u oblasti nekretnina, nije neobično da „plića“ tržišta nekretnina, kao što je Niš, doživljavaju veće oscilacije u cenama. S druge strane, kontinuirano poskupljenje stanova u Srbiji objašnjava velikom potražnjom i slabom ponudom. Smatra da cenu podižu pre svega imućni ljudi, koji iz straha od inflacije ulažu novac u nekretnine.

– U poslednje vreme određeni broj ljudi je generisao veliku količinu novca, koji iz straha od inflacije odlučuju da ulažu u nekretnine. Upravo oni podižu cenu nekretnina – kaže Nešovanović. – S druge strane, ponuda je i dalje limitirana i inertna, pa bi masovnija gradnja mogla da promeni situaciju.

Inače, posle stanova u prvom kvartalu 2022. godine, najviše je prometovano građevinsko zemljište 18 %, zatim poljoprivredno zemljište 15 % i stambeni objekti 13 %.

U Nišu najveći skok kupoprodaja

OD januara do marta sklopljeno ukupno 32.164 kupoprodaja, za 6,7 % više nego 2021. godine. Najveći skok kupoprodaja zabeležen je u Nišu. Dok ih je 2019. godine bilo 596, ove godine za 440 više – porast od oko 20 %. U Novom Sadu je pre tri godine sklopljeno 1.807 kupoprodaja, a ove 2.422, a za godinu dana za 13,7 % više. u Kragujevcu u odnosu na lane 11,1 % preko. U glavnom gradu je za godinu dana više kuporodaja na tržištu nekretnina za 6,6 %.

U prvom kvartalu ove godine je za 4 % manje nepokretnosti nego prošle godine plaćeno iz kredita

U prvom kvartalu ove godine 12 % nepokretnosti plaćeno je iz kredita, a to je za 4 % manje nego lane. Stanovi su se najviše iz kreditnih sredstava plaćali u Nišu 40 %, a zatim u Novom Sadu 33 %, u Beogradu 31 % i Kragujevcu 25 %.

I. S.

Up Next

Drogiran izazvao saobraćajnu nezgodu u kojoj je poginula učiteljica – zakazano suđenje mladiću iz Novog Sada

Don't Miss

Mladić (21) ranjen u pucnjavi u Vinči – nalazi se u teškom stanju

Click to comment

Biznis

Biznis i finansije: „Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati izgradnju objekata za EXPO 2027“

Photo: Unsplash

Ovi projekti, koji će državu većinom iz kredita koštati 12 milijardi evra, kako je navedeno neće biti ugroženi, jer se ona oslanja na strane kompanije i uvoz radne snage.

Rešenje za nedostatak radne snage su strani radnici, što je olakšano usvajanjem novog zakona kojim skraćena i pojednostavljena procedura dobijanja radnih dozvola kojih je 2020. izdato 13.000, zatim je 2021. izdato 25.000 i 2022. bilo ih je 35.000, a procene su da će taj broj do kraja ove godine biti udvostručen.

Najviše radnika je angažovano u građevini gde se procenjuje da od oko 170.000 zaposlenih trećinu čine straci, zatim u poljiprivredi, a ima mnogo neprijavljenih sezonskih radnika.

„Pored ranije prisutnih radnika iz Bosne i Crne Gore, akcenat je već neko vreme na onima iz Jugoistočne Azije, Indije, Pakistana, Bangladeša, Filipina, Šri Lanke“, rekao je za Biznis i finansije profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko.

On objasnio da prilivu stranaca pogoduje i jak trend rasta evro-plata u Srbiji, i dodao da su iskustva sa stranim radnicima protivurečna, od ocena da su nepouzdani i lako napuštaju posao do tvrdnji da su neki od njih surovo eksploatisani i obespravljeni.

„Srbija svake godine izgubi 50.000 potencijalno zaposlenih. Naime, kategorija oko 65 godina, koja broji 120.000 ljudi, odlazi u penziju, dok onih sa 20, koji dolaze na tržište rada, ima tek oko 70.000“, kazao je Arandarenko.

On je ocenio da će se Srbija sve više suočavati sa nestašicama radne snage, što je posledica „hidraulike“, jer ljude iz Srbije povlači razvijeni Zapad, a Srbija povlači one koje može, sa bližih ili daljih destinacija.

Predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković kazao je da su damping cene pod pritiskom stranih radnika jedan od većih problema, zbog čega su sindikati često reagovali.

„Ne možete u neoliberalnom kapitalizmu da zamerate investitoru što je uzeo stranca, to čini i država, a sve funkcioniše po poznatom sistemu. Uzme se kredit od strane banke, ona dovede svoju firmu kao izvođača, a oni onda uzmu naše podizvođače“, predočio je Torlaković.

On je istakao da bi domaće građevinske kompanije, kada bi bile angažovane „mogle zajedno da iznesu taj investicioni ciklus, a naši radnici bi primali plate“.

„To se, međutim, ne dešava, a na ruku planiranom velikom uvozu radnika ide i tek usvojen Zakon o zapošljavanju stranaca, koji je vlast verovatno tempirala baš u susret ovoj priči oko EXPO 2027“, rekao je Torlaković.

I. S.