Ekonomija

Razvod Gejtsa se deli na pola, jer nisu potpisali predbračni ugovor

Foto: Unsplash

Melinda Gejts (56), američka humanitarka i supruga osnivača „Majkrosofta“ Bila Gejtsa (65), mogla bi, posle razvoda, da postane druga najbogatija žena na svetu, sa bogatstvom procenjenim na 73 milijarde dolara.

Ispred nje bi bila samo Fransoaz Betankur Majers (67), vlasnica kozmetičke kompanije „Loreal“, čije nasleđeno bogatstvo sada vredi oko 83 milijarde dolara.

U papirima za razvod koje je predala sudu u Sijetlu (država Vašington), Melinda je navela da je njen 27-godišnji brak sa multimilijarderom Bilom Gejtsom okončan i pozvala sud da podeli njihovo bogatstvo, koje je Blumbergov indeks milijardera procenio na 146 milijardi dolara.

Kako Melinda i Bil pre venčanja 1994. nisu potpisali predbračni ugovor, prema zakonu države Vašington bivši supružnici dele imovinu pola-pola.

Iako nije potpisao predbračni ugovor, Gejts je sa Melindom, pre venčanja na Havajima, imao bizarni dogovor. Makon svadbe, on je svake godine provodio produženi vikend u kući na plaži u Severnoj Karolini – sa starom devojkom, softverskim stručnjakom En Vinblad (70). O tome je 1997. govorio u intervjuu za časopis „Tajm“. Štaviše, pre nego što će zaprositi Melindu, Bil je tražio od En odobrenje, a ona je podigla palac uvis, rekavši da bi mu „dobro odgovarala, jer je imala intelektualnu izdržljivost“.

„Kada sam razmišljao da se oženim Melindom, nazvao sam En i zatražio njeno odobrenje“, rekao je Bil Gejts.

Related Topics:Amerika bil gejts Gejts Majkrosoft Melinda Gejts

Up Next

Otkazan Sziget festival, dogodine „veliki povratak“

Don't Miss

Burger King planira dolazak u Srbiju

Click to comment

Ekonomija

WIPO: „Srbija na 53. mestu u svetu po inovacijama“

Photo: Pexels

Švajcarska, Švedska i SAD vodeće su zemlje po inovativnosti u svetu, a Srbija na toj tabeli zauzima 53. mesto, pri čemu su njena ulaganja u inovativnost daleko veća od učinka, pokazuje najnoviji indeks Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).

Globalni indeks inovativnosti (GII) za 2023. godinu koji je objavljen, analizirao je nivo inovativnosti u 132 zemlje, i to na osnovu oko 80 indikatora, među kojima su i investicije, obrazovanje, državna izdvajanja i ulaganja u nauku i u razvoj onlajn proizvoda.

Iako su na vodećim mestima i dalje zemlje sa razvijenim ekonomijama, indeks pokazuje da se u poslednjih deset godina na indeksu najbrže penjala grupa ekonomija sa srednjim BDP. Tako se Kina popela na 12. mesto, ispred Japana na 13, i Izraela koji je na 14. mestu.

Srbija je popravila poziciju za dva mesta u odnosu na prošlu godinu i sada je na 53, kao i 2020. godine. Navodi se, međutim, da Srbija bolje stoji sa ulaganjem u inovacije, po čemu je na 41. mestu, dok je po inovativnom učinku 64.

Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija najbolje stoji kada je reč o infrastrukturi (35. mesto), sofisticiranosti tržišta (41) i ljudskom kapitalu i istraživanju (51). Najslabije rezultate ostvarila je po kriterijumima kreativni „autput“ (92), sofisticiranost biznisa (68) i institucije (57).

U širem regionu, Slovenija je na 33. mestu, Mađarska na 35, Bugarska na 38, Hrvatska na 44, a Rumunija na 47. Iza Srbije na tabeli su su Severna Makedonija na 54, Crna Gora na 75, Bosna i Hercegovina na 77. i Albanija na 83.

Uz Kinu, koja je ostvarila brz uspopn na tabeli WIPO, u poslednjih deset godina najbrže su napredovale i Indonezija, Turska, Indija i Vijetnam. Na poslednja tri mesta među 132 zemlje na indeksu GII su Burundi, Niger i Angola.

WIPO navodi da je čak 21 država, uprkos relativno nerazvijenim privredama pokazala bolje performanse nego što se očekivalo, i to uglavnom države podsaharske Afrike, jugoistočne Aizije, dalekog istoka i Okeanije.

Ta specijalizovana agencija UN ukazuje da se do ovogodišnjih rezultata GII došlo u svetlu laganog privrednog oporavka posle pandemije kovida-19, visokih kamatnih stopa u svetu i geopolitičkih sukoba. GII za 2023. pokazuje i da uslovi za preduzetnička ulaganja, koja pretvaraju ljudsku inovativnost u nove proizvode i usluge, postaju sve nesigurniji i da se ukupna suma takozvanih rizičnih investicija prošle godine veoma smanjila, navela je WIPO.

I. S.