Fjučersi severnomorske nafte Brent su porasli za 24 centa ili 0,3 %, na 79,47 dolara po barelu, na azijskom trgovanju u 5:02 časova po srednjoevropskom vremenu, nastavljajući uspon četvrti uzastopni dan.
Cena fjučersa američke nafte WTI ojačala je za 26 centi ili za 0,3 %, na 76,82 dolara za barel, sedmu sesiju zaredom, izveštava Rojters.
Cene nafte su tokom noći porasle zahvaljujući većem padu zaliha sirove nafte i benzina u Sjedinjenim Državama nego što se očekivalo i smanjenju nervoze zbog virusa, izjavio je Džefri Halej, viši tržišni analitičar u brokerskoj kući Oanda.
Najnoviji podaci američke Uprave za energetske informacije (EIA) pokazuju da su zalihe sirove nafte pale za 3,6 miliona barela u sedmici završenoj 24. decembra, što je iznad očekivanja analitičara, koje je anketirao Rojters.
Zalihe benzina i destilata su, takođe, pale, na iznenađenje analitičara, koji su predviđali rast, što ukazuje na to da potražnja za gorivom ostaje jaka uprkos rekordnom broju slučajeva kovida-19 u Sjedinjenim Državama.
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njihovi saveznici, grupa poznata kao OPEK+, sastaće se 4. januara, kako bi odlučila da li će nastaviti sa povećanjem proizvodnje u februaru.
Saudijski kralj Salman izjavio je u sredu da je sporazum grupe OPEK+ o proizvodnji „od suštinskog značaja“ za stabilnost tržišta nafte i naglasio potrebu da se proizvođači pridržavaju dogovora.
Globalne cene nafte su se oporavile za 50 do 60 % u 2021., jer se potražnja za gorivom gotovo vratila na nivo pre pandemije, dok je sporazum OPEK+ alijanse o snažnom smanjenju pumpanja tokom većeg dela godine neutralisao višak ponude, koja je pritiskala tržište.
Kina, najveći svetski uvoznik sirove nafte, podelila je prvu seriju uvoznih kvota za 2022. godinu, uglavnom nezavisnim rafinerijama, u ukupnom iznosu od 109,03 miliona tona, što je za 11 % ispod kvote iz prethodne godine, rekli su izvori iz naftne industrije, navodi Rojters.
