Politika

Radio Slobodna Evropa o francusko-nemačkom predlogu: „Bez pomena priznanja i članstva u UN“

Photo: Unsplash

Mogućnost međusobnog priznanja ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN), za šta se javno zalažu kosovski političari, ne pominju se u dokumentu u koji je uvid imao Radio Slobodna Evropa (RSE).

Reč je o prvoj verziji plana koje su strane dobile krajem leta, a koji je u javnosti poznat kao francusko-nemački predlog za dijalog.

Nekoliko izvora u Briselu i ključnim evropskim prestonicama je potvrdilo verodostojnost teksta u koji RSE ima uvid.

Od kraja leta kada je predat stranama, ovaj predlog služi kao osnova za razgovore u susretima lidera u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.

Iako je nekoliko verzija objavljeno u proteklom periodu u medijima, ključni akteri u Briselu, Beogradu ili Prištini ni jednom nisu potvrdili autentičnost tekstova, iako su priznali da novi takozvani francusko-nemački plan postoji.

Na marginama samita EU-Zapadni Balkan, šef evropske diplomatije Žozep Borelj je novinarima potvrdio da su Kosovo i Srbija dobile ažuriranu verziju ovog predloga.

Izvori RSE su rekli da iako nova verzija sadrži promene, one nisu suštinske te da ključni elementi iz načelnog plana ostaju isti.

Poznat kao francusko-nemački predlog, u briselskim kuloarima ali i rečniku žvaničnika ovaj dokument nosi naziv: „Predlog Evropske unije podržan od strane Francuske, Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država (SAD)“.

Predlog kojim raspolažu strane ima deset tačaka i smatra se načelnim dogovorom strana, koji otvara put za nastavak dijaloga i nakon eventualnog postizanja sporazuma, i novim dogovorima koji bi proizišli iz ovog dokumenta.

Stoga se u jednom paragrafu plana kaže da dok sadašnji osnovni sporazum (u slučaju da bude postignut, prim.red.) predstavlja važan korak normalizacije, obe strane će nastaviti sa novim zamahom proces dijaloga koji predvodi EU, a koji bi trebalo da dovede do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa.

U tekstu se navodi da se strane slažu ovim dogovorom, svesne da su nepovredivost granica i teritorijalni integritet i suverenitet i zaštita nacionalnih manjina osnovni uslovi za mir.

Takođe se navodi da se sporazum sklapa „polazeći od istorijskih činjenica i ne dovodeći u pitanje različite poglede strana na fundamentalna pitanja, uključujući i statusna pitanja“.

Jednaka prava uz priznanje simbola

U tekstu se kaže da će strane međusobno razvijati dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava, a predviđa se priznanje državnih simbola.

„Obe strane će međusobno priznati svoje odgovarajuće dokumente i nacionalne simbole uključujući pasoše, diplome registarske tablice i carinske pečate“, stoji u predlogu.

Navodi se takođe da će se obe strane rukovoditi ciljevima i principima postavljenim u povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminacija.

Sporove između sebe, kako se podvlači u tekstu, Kosovo i Srbija će rešavati u skladu sa Poveljom UN, isključivo mirnim sredstvima i uzdržavati se od pretnje ili upotrebe sile.

Kosovo i Srbija – nezavisno na međunarodnoj sceni

U tekstu predloga se predviđa da obe strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime.

Eksplicitno se kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Ovaj elemenat predstavlja korak dalje u upoređenju sa briselskim sporazumom gde se evetualna blokada odnosi jedino na Evropski put, a ne na međunarodne organizacije.

Produbljivanje saradnje na svim nivoima

U predlogu se kaže da će strane produbiti saradnju u više oblasti poput: ekonomije, nauke i tehnologije, transporta i povezanosti, odnosa u pravosuđu i sprovođenju zakona, pošte i telekomunikacija, zdravstvene kulture, religije i sporta, kao i u zaštiti životne sredine.

Posebno se navodi potreba saradnje po pitanju nestalih, prava raseljenih lica, kao i druge slične oblasti. Ta pitanja bi trebalo rešavati kroz zaključivanje konkretnih sporazuma.

Predviđa se da detalji budu dogovoreni u dodatnim sporazumima koji će biti biti olakšani dijalogom predvođenim EU.

Takođe se spominje da obe strane uzimaju u obzir posvećenost EU i drugih donatora uspostavljanju posebnog paketa finansijske podrške za investicije za zajedničke projekte strana u ekonomskom razvoju, povezivanju, zelenoj tranziciji i drugim ključnim oblastima.

Dogovor o svim prethodnim sporazumima

Poslednji član ovog plana se odnosi na primenu dogovorenih elemenata kako u ovom predlogu tako i Briselskom dogovoru.

Navodi se da će strane uspostaviti zajednički komitet, kojim će predsedavati EU, za praćenje sprovođenja ovog sporazuma. Takođe se podvlači da obe strane potvrđuju svoju obavezu da sprovedu sve prethodne sporazume o dijalogu.

I. S.

Up Next

Vlada Srbije poklonila Ukrajini dva vozila hitne pomoći

Don't Miss

Ana Brnabić: „Aljbin Kurti ne želi mir i stabilnost“

Click to comment

Politika

Vilijam Montgomeri: „Vučić je u pravu kada kaže da su SAD i NATO zaobišle UN kada su bombardovale Srbiju“

Photo: Unsplash

Montgomeri je u intervjuu za Kosovo onlajn dodao i da SAD i EU trenutno nemaju nove ideje ili novi pristup dijalogu i rešavanju nastale situacije, a da bez će bez novog pristupa napredak biti teško ostvariv.

Komentarišući govor predsednika Srbije Alekasndra Vučića tokom zasedanja Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija, Montgomeri kaže da je Vučić potpuno u pravu svojoj tvrdnji da su SAD zajedno sa nekim svojim evropskim saveznicima zaobišle UN i sa NATO-om, kada su ušle u kampanju bombardovanja Srbije. Dodao je da je ta ista grupa, jednostrano, priznala nezavisnost Kosova bez UN-a. Posledica toga je da je Putin to moga da iskoristi kao opravdanje „za svoju upotrebu nasilja u Ukrajin“.

Smatra da su SAD zaobilaženjem UN napravile veliki korak da pomognu kosovskim Albancima.

„Od tada smo radili zajedno, u veoma dobrim odnosima. Kosovski premijer odbacuje tu saradnju. On uništava naš odnos i ponaša se na način koji je neoprostiv. Svim liderima na Zapadu je pitanje Kosova primarni problem. On ne čini nikakvu uslugu kosovskim Albancima, jer, kao što sam rekao, imali smo dobar odnos, a on ide ka tome da ga uništi“, rekao je Montgomeri.

Dodaje da su potrebne nove ideje ili novi pristup rešavanju situacije, ali da ga ni SAD ni EU nemaju.

„Da bi se Kosovo razvijalo ekonomski, dobilo strane investicije, mora imati pristojne odnose sa svim komšijama, uključujući Srbiju. Kosovo bi trebalo da se trudi iz sve snage da ima dobar odnos sa Srbijom. Na taj način bi Kosovo moglo da ostvari ekonomski progres. Kako stvari stoje sada, Kosovo je zemlja trećeg sveta u smislu ekonomije, i to bi trebalo da se promeni. To se može promeniti tako što će se ići napred umesto stalnog provociranja Srba i izazivanja problema. Video sam ljude poput Kurtija širom Balkana koji žele da se stalno vraćaju u prošlost, jer im to donosi gralove i podršku, ali to ne rešava probleme. To mora da prestane“, poručio je.

Montgomeri je pozvao i na ukidanje veta, kako bi EU reflektovala današnji svet, a ne onaj iz 1945. godine, ali i kako UN ne bi nastavila da bude beznačajna.

I. S.