Proleće donosi toplije vreme, cvetanje biljaka i duže dane, ali za mnoge ljude to znači i početak sezonskih alergija. Simptomi poput kijanja, curenja nosa i svraba očiju mogu značajno uticati na kvalitet života.
Prevencija i ublažavanje simptoma prolećnih alergija podrazumevaju kombinaciju izbegavanja alergena, jačanja imuniteta i adekvatne terapije. U ovom tekstu istražićemo uzroke prolećnih alergija, načine prevencije i dostupne terapije.
Šta uzrokuje prolećne alergije?
Glavni uzročnik prolećnih alergija je polen biljaka koji se širi vazduhom i izaziva reakcije kod osetljivih osoba. Pogoršanje simptoma je primetno u vetrovitim danima, kada se alergeni brže i lakše šire, dok kišni periodi, kada dolazi do ispiranja polena iz vazduha, donose kratkotrajno olakšanje. Evo koji su najčešći uzroćnici prolećnih alergija:
Polen drveća
Drveće poput breze, hrasta, leske, topole i javora počinje da ispušta polen u ranim prolećnim mesecima, obično od marta do maja. Taj polen je lak i lako se prenosi vetrom, što može dovesti do intenzivnih alergijskih reakcija kod osetljivih osoba.
Polen trava
Trave predstavljaju jedan od glavnih uzročnika alergija od kasnog proleća do ranog leta. Biljke poput livadskih trava, raži i pšenice oslobađaju polen koji može izazvati simptome kao što su zapušen nos, kijavica ili crvenilo očiju. Osobe koje pate od alergija na trave imaju izraženije simptome tokom sunčanih i vetrovitih dana.
Foto: Pexels
Polen korova
Iako se ambrozija obično povezuje sa jesenjim alergijama, neki korovi počinju da proizvode polen već u kasno proleće. Bokvica i pelin su takođe poznati alergeni koji mogu izazvati ozbiljne tegobe kod osetljivih osoba, posebno u urbanim sredinama gde se alergeni duže zadržavaju u vazduhu.
Pored polena, alergijske reakcije mogu izazvati i buđ, prašina, kao i promena temperature i vlažnosti vazduha, koji dodatno iritiraju disajne puteve.
Kako sprečiti prolećne alergije?
Iako alergije ne mogu u potpunosti da se izbegnu, postoje mere koje mogu pomoći u smanjenju izloženosti i ublažavanju simptoma.
Izbegavanje izlaganja polenu
Najbolji način da se smanji kontakt sa alergenima jeste ograničavanje boravka napolju tokom perioda najveće koncentracije polena, pre svega u jutarnjim satima i vetrovitim danima, kada se polen najviše širi. Ako je to moguće, planirajte aktivnosti u zatvorenom prostoru ili izlazite napolje nakon kiše, kada je koncentracija polena značajno niža.
Korišćenje filtera za vazduh
HEPA filteri kojima su opremljeni klima uređaji i prečišćivači vazduha mogu značajno smanjiti količinu polena i drugih alergena u zatvorenim prostorima. Redovna zamena filtera i održavanje čistog okruženja pomaže u minimiziranju simptoma alergije, naročito kod osoba koje provode mnogo vremena u zatvorenom prostoru. Ako provodite mnogo vremena u vožnji automobilom, redovno dezinfikujte klima uređaj.
Nošenje naočara i maski
Zaštitne naočare i maske mogu sprečiti kontakt polena sa očima i disajnim putevima. One su naročito korisne kod osoba koje voze bicikl, rade na otvorenom ili se bave sportskim aktivnostima u prirodi. Maske sa HEPA filterima mogu smanjiti udisanje alergena, dok sunčane naočare mogu pomoći u zaštiti očiju od iritacije.
Foto: Pexels
Pranje odeće i tuširanje nakon boravka napolju
Nakon boravka napolju, polen se može zadržati na kosi, koži i odeći, čime se povećava rizik od pojave simptoma alergije čak i u zatvorenom prostoru. Zato je preporučljivo da se presvučete i istuširate čim se vratite kući, kako biste uklonili alergene sa odeće i kože i na taj način smanjili mogućnost daljeg nadražaja disajnih puteva.
Zatvaranje prozora
Otvaranjem prozora omogućavate ulazak polena u stan, kuću ili kancelariju, što može izazvati alergijske reakcije i dok niste napolju. Umesto toga, koristite klima uređaje sa filterima za vazduh kako biste održali prijatnu temperaturu i smanjili prisustvo alergena u prostoru u kome boravite
Terapije za prolećne alergije
Konvencionalne metode lečenja prolećnih alergija uključuju različite farmakološke pristupe koji pomažu u kontroli simptoma.
Antihistaminici
Ovi lekovi deluju tako što blokiraju histamin, supstancu koju telo oslobađa tokom alergijske reakcije. Njihova upotreba smanjuje simptome kao što su kijanje, svrab, curenje nosa i suzenje očiju. Postoje antihistaminici prve generacije, koji mogu izazvati pospanost, i noviji, koji ne utiču na budnost i mogu se koristiti tokom dana.
Kortikosteroidni sprejevi za nos
Sprejevi smanjuju upalu sluzokože nosa, što pomaže kod zapušenosti i curenja. Redovno korišćenje može značajno smanjiti simptome, ali je važno koristiti ih prema uputstvu lekara, jer preterana upotreba može izazvati nuspojave poput suvoće nosa ili iritacije.
Dekongestivi
U pitanju su lekovi koji smanjuju oticanje sluzokože nosa i poboljšavaju disanje. Dostupni su u obliku tableta i sprejeva, ali se sprejevi ne preporučuju za dugotrajnu upotrebu jer mogu izazvati povratnu kongestiju i pogoršati problem zapušenog nosa.
Imunoterapija (hiposenzibilizacija)
Sastoji se od postepenog izlaganja organizma alergenu kroz male doze, čime se smanjuje preterana reakcija imunog sistema. Može se sprovoditi putem injekcija ili sublingvalnih tableta, a rezultati se kod nekih pacijenata obično primećuju nakon nekoliko meseci, dok je kod drugih potreban višegodišnji tretman.
Komparativne terapije: Kvantna terapija i Bicom aparat
Bicom biorezonantna terapija predstavlja alternativni pristup tretiranju alergija, koji koristi elektromagnetne talase za prepoznavanje i neutralizaciju alergijskih reakcija organizma.
Princip rada
Bicom aparat radi na principu merenja elektromagnetnih frekvencija organizma i identifikovanja specifičnih alergena koji izazivaju reakciju. Na osnovu tih podataka, uređaj šalje terapijske impulse koji mogu pomoći u smanjenju osetljivosti organizma na određene alergene.
Bezbolna i jednostavna procedura
Za razliku od imunoterapije, koja zahteva injekcije ili lekove, Bicom terapija se obavlja bezbolno, što je čini pogodnom čak i za decu i osobe koje ne žele koristiti farmakološke tretmane.
Efikasnost kod različitih alergija
Ova metoda se koristi ne samo za tretiranje alergija na polen, već i za alergije na hranu, prašinu, grinje i druge supstance koje mogu izazvati neželjene reakcije.
Dugoročni efekti
Cilj Bicom terapije je da postepeno smanji preosetljivost organizma na alergene, čime se može postići trajno olakšanje simptoma i bolji kvalitet života bez potrebe za stalnim uzimanjem lekova.
Pravilna prevencija je ključ!
Prolećne alergije mogu značajno narušiti svakodnevni život, ali uz pravilnu prevenciju i odgovarajući tretman, simptomi se mogu efikasno kontrolisati. Klasične terapije nude brza rešenja, dok komparativne metode, na primer, kvantna medicina u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, mogu pružiti dugoročnu podršku u borbi protiv alergija.
Svaki pristup ima svoje prednosti, a pravi izbor zavisi od individualnih potreba i reakcije organizma. Naravno, važno je da ne radite ništa na svoju ruku i da za sve prvo konsultujte izabranog lekara ili lekara specijalistu.
