Prelazak na čistija goriva katastrofa za privredu i budžet Rusije
Analitičari tvrde da bi više od polovine ruske naftne i gasne infratrukture mogla da postane bezvredna u roku od 15 godina, piše Moskva tajms.
Naime, ukoliko se glavne svetske privrede odluče za „nulte“ emisije štetnih gasova u narednim decenijama, skoro 2 biliona dolara vredan kapital povezan sa ugljovodonicima Rusije mogao bi postati bezvredan, pokazali su rezultati jednog istraživanja o troškovima energetske tranzicije.
„Tranzicija na nisku emisiju ugljen-dioksida mogla bi dovesti do perioda globalne finansijske i političke nestabilnosti zbog kombinacije dubokih strukturnih promena, široko rasprostranjenih finansijskih gubitaka i prekompozicije finansijske i tržišne moći širom sveta“, objavila je u svom radu grupa naučnika britanskih univerziteta, a koji je u četvrtak objavljen u časopisu Nature.
Njihovi proračuni pokazuju da bi do 2036. godine preko polovine od procenjenog 3,9 biliona dolara vrednog kapitala povezanog sa fosilnim gorivima (naftne i gasne bušotine, cevovodi, postrojenja za vađenje i preradu energenata i druga infrastruktura, koja podupire vitalni sektor ruske ekonomije), moglo da se „zaglavi“ u procesu tranzicije, odnosno da postane praktično bezvredan.
Za Rusiju, to je najnovije oštro upozorenje na potencijalnu cenu globalne tranzicije na čistija goriva. Osim toga, u izveštaju se kaže da bi ruska vlada mogla da izgubi oko 40 % svojih unosnih gasnih i naftnih prihoda do 2030. godine, a na njih je otpadalo oko 40 % ukupnog budžeta nacije poslednjih godina. Samo bi Kanada prošla gore od Rusije u tom pogledu. Zaposlenost bi takođe pala skoro 4 % do kraja decenije, zbog smanjenja tražnje ruskih ugljovodonika.