Biznis

Počelo hlađenje tržišta – cene nekretnina padaju

Photo: Unsplash

Rast cena i nestabilnost obeležili su tržišta nekretnina širom sveta tokom cele 2022. godine. I dok se mnogi pitaju kada kreće hlađenje tržišta, čini se da je ono već počelo i u Evropi i u Americi. Pojedini zvaničnici sada najavljuju oštriji pad, prvo na tržištu zakupa, a to bi moglo da ima i dalji epilog na celokupno tržište.

Istina jeste da dok je god tražnje, i dok je ona u odnosu na ponudu veća, treba očekivati i rast cena. U poslednje vreme ovaj odnos u mnogim zemljama, pa i u Srbiji poljuljale su veće cene stambenih kredita, ali i sporija gradnja. Činjenica jeste i da je u građevinarstvu inflacija uzela danak, da hlađenje lagano kreće i da je sve više građana koji se uzdržavaju od investicije. Nije takvo ponašanje i pravilo i sve je stvar od zemlje do zemlje.

Dženet Jelen, američka ministarka finasija je bila konkretna. Rekla je da i dalje imamo turbulentno tržište, koje je veoma zategnuto, i da se očekuje da će cene nekretnina pasti u narednih 6 meseci.

„Cene nekretnina za iznajmljivanje pašće u narednih šest meseci, što bi takođe doprinelo generalnom poboljšanju situacija“, kazala je američka ministarka finansija, govoreći o tome da snažno tržišta rada i napredak u obuzdavanju inflacije jesu pokazatelji koji „ulivaju veliku nadu“.

S druge strane, stručnjaci i analitičari smatraju da evropsko tržište nekretnina prolazi kroz vrlo loš i turbulentan period. Vrednost nekretnina drastično je porasla tokom prošle i ranijih godina, a sada se hlađenje vidi u sve više zemalja. Cena kvadrata u pojedinim zemljama pala je u proseku za 15 %. Kako se čini za sada, najviše u Švedskoj.

U Srbiji stabilno, najveća poskupljenja beleži Beograd

Kada je reč o Srbiji, trend rasta cena nekretnina zadržao se tokom čitave prošle godine, a kako za sada stvari stoje postoji mogoćnost da se sličan trend nastavi i u ovoj godini. Najveća poskupljenja beleži Beograd, što je i očekivano. U novembru 2022. izdato je 2. 782 građevinske dozvole, što predstavlja smanjenje od 16,6% u odnosu na isti period prethodne godine.

Građevinski sektor evrozone pretrpeo je najveći pad od kada je pandemija dovela do zastoja u ekonomiji 2020. godine. Aktivnost je opala u sve tri najveće ekonomije Evrozone: Nemačkoj, Francuskoj i Italiji. Poslednja tri meseca 2022. godine bila su najgori kvartalni učinak indeksa od aprila 2020., kada je građevinska aktivnost poremećena zbog pandemije.

Situacija u regionu – Crna Gora, Hrvatska

Crna Gora

Kod komšija cene nekretnina i dalje rastu. U Crnoj Gori je cena kvadrata porasla je za 40 odsto. Kvadrat apartmana i stanova u Podgorici kreće se od 1.600 evra , pa do oko 2.000 najviše. Na moru je kvadrat poskupeo i više od 40 % – garsonjera od 35 kvadrata košta u proseku 250.000 evra. Ocena je da se u Crnoj Gori cene i dalje drže.

Hrvatska

Pandemija korona virusa, a onda i rat u Ukrajini te energetska kriza, zaustavili su puno toga u Hrvatskoj ali ne i tržište nekretnina. Tržište nekretnina u Hrvatskoj do pre tri meseca, ne samo da je bilo aktivno nego su i cene nekretnina otišle u nebo. Drugim rečima beležene su rekordne cene nekretnina.

I. S.

Up Next

Tesla objavila rezultate – akcije porasle za više od 5 %

Don't Miss

Bojan Kostreš: „Tražimo rešavanje spornih pitanja između Srbije i Kosova“

Click to comment

Biznis

Da li je zlato pouzdana zaštita u kriznom vremenu od inflacije?

Uticaj inflacije na životni standard građana

Sigurno ste primetili da su cene u prodavnicama, pumpama i restoranima u poslednje vreme dosta porasle. Nažalost, to je rezultat inflacije koja se događa ne samo u našoj zemlji već i u drugim delovima sveta. Prema novim izveštajima, stopa inflacije je porasla na rekordnih 10% u Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama, dok je u Srbiji stopa inflacije dostigla 15% u novembru 2022. godine. Naravno, ova situacija je veoma teška za sve nas kao potrošače, ali nadamo se da će se uskoro stabilizovati.

Za mnoge ljude, da li živeli u Nemačkoj, SAD-u ili kod nas u Srbiji, to znači stezanje kaiša ili oslanjanje na ušteđevinu. Isto tako će ubrzani razvoj inflacije značajno smanjiti i finansijsku imovinu građana. Uprkos višestrukom povećanju kamatne stope FED-a (Federalnih rezervi) kao i od strane NBS-a, razmak između nominalnih kamatnih stopa i inflacije nastavio se povećavati. Uz kamatnu stopu od trenutnih 5%, štediše u Srbiji gube realno 10% godišnje. Kamata na štednju 5% – Inflacija 15% = sagorevanje imovine -10%.

U sledećih deset godina oko 61,5% kapitala navodno sigurnih ulaganja poput štednih knjižica ili stambene štednje će nestati u vazduhu. Ukupna finansijska imovina domaćinstva u Srbiji od 88,2 milijarde RSD (stanje 30.09.2022, prema NBS-u) imala bi u 2032. godini kupovnu moć od samo 34,0 milijarde RSD, dok bi 54,2 milijarde RSD sagorelo negativnim realnim kamatnim stopama.

Međutim, ulagači u globalu smatraju zlato sigurnim utočištem, tako da ulaganje u žuti plemeniti metal često služi za osiguranje kupovne moći u turbulentnim vremenima. Ali, trenutno se postavlja pitanje:

Da li je zlato pouzdana zaštita u kriznom vremenu od inflacije?

Kada pogledamo kretanje cene zlata u poslednjih nekoliko meseci, vidimo da se situacija promenila. Nakon invazije na Ukrajinu, cena zlata je naglo porasla i skoro dostigla najvišu vrednost ikada, od 2.050 dolara po unci. Međutim, cena je nakon toga počela da opada, iako se rat u Ukrajini nastavlja, a u Kini preti nova mera izolacije, a inflacija i dalje raste. Slične situacije su se dešavale i u prošlosti, kada je cena zlata padala iako je stopa inflacije bila visoka. Ipak, treba imati na umu da je cena zlata vrlo nestabilna i zavisi od mnogih faktora, uključujući stabilnost valuta, ponudu i potražnju. U poslednjih nekoliko godina, cena zlata se pokazala kao dobro ulaganje u kriznim situacijama, kada inflacija raste. Trenutno, cena zlata se vraća na nivo iz prethodne godine, uz pratnju rasta inflacije. Stoga, ulaganje u zlato može biti dobar način za postizanje pozitivnih prinosa, čak i nakon odbitka inflacije, ali je važno ulagati na pravi način i uzeti u obzir sve faktore koji utiču na cenu zlata.

Logično je da cena zlata raste i pada, a to zavisi od stabilnosti valuta kao što je us-dolar ili evro tj. od ponude i potražnje i DA istina je da se u posljednjih 50 godina u manjim intervalima dogodilo to da zlato nije raslo uz inflaciju, već je delomično palo. Međutim, problem u takvoj analizi je kratko vremensko upoređenje. Isto tako možemo pratiti kretanje cene zlata u privrednoj krizi 2008. godine, gde je inflacija rasla kao i cena zlata ili takođe u ekonomskoj krizi u 2017/2018. gde je inflacija identično rasla sa cenom zlata. Što više vreme odmiče pojavljuje se slična slika zbivanja iz istorije. Od novembra 2022. do danas 23. marta 2023. cena zlata se vraća pravcu iz prethodne godine uz pratnju inflacije i iznosi 1.977 us-dolara. Zato je od velike važnosti na pravi način ulagati u zlato, kako bi mogli postići pozitivne prinose čak i nakon odbitka inflacije.

Papirni novac dolazi i odlazi, dok zlato je preživelo sve privredne i ekonomske krize

U poslednjih 50 godina prosečna godišnja stopa inflacije u SAD-u iznosila je oko 4%. To znači da za istu potrošačku korpu u vrednosti od 10.000 us-dolara iz 1972. potrošači danas moraju odvojiti 71.000 us-dolara, više od sedam puta. Sa druge strane, us-dolar izgubio je oko 86% svoje vrednosti u poslednjih pet decenija. Ulagači u zlato uspeli su više nego nadoknaditi taj gubitak vrednosti u istom razdoblju.

Pošto unca zlata 1972. godine koštala je 65 us-dolara, a na današnji dan kao što smo upoznali 1977 us-dolara po unci = +2941% (kroz zaštitu imovine). To konkretno znači da se 1972. godine moglo za 10.000 us-dolara kupiti oko 154 unce zlata, današnje vrednost od 304.458 us-dolara (154×1977$). Dok je u istom vremenskom periodu papirni novac izgubio drastično na kupovnoj moći i to na 1.400$. Takođe početkom 2016. se moglo za isti iznos kupiti ca. 9 unci zlata, današnje vrednosti od 17.793 us-dolara. Što je u ca. 7 godina prinos od 78%. …ili početkom 2002. godine za 10.000 us-dolara ca. 36 unci, današnje vrednosti od 71.172 us-dolara = 611%.

Zlato kao sidro u doba inflacije

Zaista, inflacija je bila jedan od glavnih pokretača u poslednjih 50 godina za porast cene zlata. Od 1971 godine cena zlata porasla je u proseku godišnje za 11%, prema statistikama svetskog veća za zlato (World Gold Council/WGC). Nakon nekoliko godina stabilnih cena, trenutno je inflacija izuzetno visoka. Mala verovatnoća je da će to tako ostati. Većina finansijskih analitičara očekuje da će inflacija u srednjeročnom razdoblju biti iznad 3%. Taj vetar u leđa trenutno cenu zlata donekle usporava kroz rast kamatnih stopa. Međutim, pravi vetar u leđa pojaviće se itekako ako realna kamatna stopa prinosa na desetogodišnje američke ili nemačke državne obveznice ostanu pozitivne, a to znači veće od stope inflacije. Takođe se pitamo, da li su upravo visoke kamatne stope razlog za bankrot jedne od najveće us-banke SVB, vredna 213 milijardi us-dolara, rođena pre četiri decenije, a propala u dva dana?! Uglavnom to može biti sigurno jedan scenario koji bi mnoge visoko zadužene države doveo u bankrot.

Ne moramo nužno stalno trgovati zlatom da bismo ostvarili pozitivne prinose, ali treba biti svestan da cena zlata može rasti i padati u kratkom roku, a da se dugoročno pokazuje kao stabilna investicija. Kao i kod drugih investicija, važno je pratiti kretanje tržišta i donositi odluke o kupovini i prodaji zlata na osnovu informacija o trenutnim ekonomskim i političkim uslovima.

NAŠA PREPORUKA:

Zaštitite svoju imovinu i kupujte isključivo fizičko investiciono zlato u visini do maksimalno 30% vaše imovine, u zavisnosti od vaše finansijske situacije i doba starosti. Ne ulažite u zlato kratkoročno, pošto ste onda u ulozi ulagača za špekulacije. Zlato već vekovima služi ljudima kao „sigurna investicija“ za novac. Uprkos svim ekonomskim i finansijskim krizama, zlato ostaje i dalje sigurna mogućnost zaštite od opadanja vrednosti valuta. Iz tog razloga ulažite u zlato dugoročno kako bi ste profitirali od korekcije tj. pada cene zlata i obezvređenja valuta (papirnog novca).

Za više informacija i besplatan savet, obratite nam se u poverenju na tel. br.: +381 (64) 254 3555 ili pište nam na sledeći emajl: [email protected]

Autor: Vaš specijalist za investiciono zlato Premium Gold SRB d.o.o.

„Rukovodstvo kompanije Premium Gold SRB trguje investicionim zlatom bez prestanka od 2008. godine u više država i sarađuje tj. zastupa direktno rafinerije koje su po LBMA-GoodDelivery kvalitete“.