Ekonomija

Pavle Petrović: „EPS izgubio pola milijarde evra na uvoz struje“

Foto: Unsplash

Elektroprivreda Srbije je tokom aktuelne zimske sezone potrošila oko 500 miliona evra za uvoz struje iz inostranstva, a osnovni razlog za to su nedovoljna domaća proizvodnja uglja i havarije u Termoelektrani „Nikola Tesla“, koje su izazvale elektroenergetski kolaps u zemlji, smatraju stručnjaci.

Da je EPS izgubio pola milijarde evra na uvoz struje nedavno je izjavio Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije. Prema njegovim rečima, da bi mogao da uvozi nedostajuće količine struje EPS je bio prinuđen da uzme kredit od 300 miliona evra i veliko je pitanje da li će preduzeće uspeti da vrati dug, pa će najverovatnije kredit biti vraćen iz državnog budžeta.

Upitana da prokomentariše izjavu predsednika Fiskalnog saveta da je Srbija tokom kolapsa elektroenergetskog sistema za uvoz gasa i struje potrošila milijardu evra Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike kazala je da „ne bi licitirala da li je taj uvoz koštao milijardu, 500 ili 700 miliona evra, ali je dodala da je „državu mnogo koštao“. Iako ministarka Mihajlović nije htela da „licitira“ koliko je Elektroprivreda Srbije potrošila novca na interventni uvoz struje podsećanja radi krajem decembra prošle godine je izjavila „da će Srbija, do kraja zime, na uvoz izgubiti novac koji je mogao biti iskorišćen za gradnju jedne hidroelektrane, koja košta nekoliko stotina miliona evra“.

Ekspert za energetiku u kompaniji Dilojt Željko Marković kaže za Danas da su u slučaju da analiziraju celu zimsku sezonu u Fiskalnom savetu Srbije u pravu, kada procenjuju da je EPS potrošio 500 miliona evra za uvoz električne energije.

Moja procena, koja se tiče zimske sezone je da je dnevni gubitak išao od3 do 4 miliona evra, odnosno od 100 do 110 miliona evra mesečno. Treba naglasiti da za ovu analizu treba posmatrati period od oktobra, kada su cene struje počele da rastu na berzama, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, glavni razlog zbog koga je EPS potrošio dosta novca na uvoz struje je to što se godinama nije dobijalo dovoljno uglja za potrebnog za njenu proizvodnju.

Važno je naglasiti da EPS nema problem sa kapacitetima za proizvodnju struje. Njih ima. Problem je u tome što se na kopovima ne proizvodi dovoljno kvalitetnog uglja. Jednostavno, nisu formirane nove otkrivke i urađeni remonti na vreme i sve to je izazvalo veći uvoz od uobičajenog, uključujući i havarije do kojih je došlo početkom ove godine, navodi Marković i dodaje da postoji bojazan, s obzirom da se za sad ništa nije promenilo, da se slična situacija ne ponovi i na zimu.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da kolika god da je šteta nastala zbog interventnog uvoza struje usled nedovoljne proizvodnje iz domaćih kapaciteta, ona će definitivno biti još i veća.

I dalje se uvozi struja, tako da će konačni ceh biti još veći nego što je to sada slučaj. Izuzetno je nekorektno prema potrošačima, što nadležni u državi ne žele da javno obelodane koliko je novca potrošeno za uvoz struje. Građani na tu informaciju imaju pravo. Kada govorimo o ovom pitanju treba naglasiti da je šteta po Srbiju dvostruka. Prvi problem je taj, što je velika suma novca potrošena za uvoz struje u zimskom periodu, kada je ona najskuplja. Drugi je taj, što je Elektroprivreda Srbije da nije imala problem sa domaćom proizvodnjom mogla da izvozi viškove struje i da dobro zaradi na njenoj prodaji, zaključuje naš sagovornik.

I. S.

Up Next

Otkrivena improvizovana laboratorija za uzgajanje kanabisa u Ratini kod Kraljeva

Don't Miss

Ranjena policajka u Nišu – metak ispaljen iz službenog pištolja

Click to comment

Poslovanje

Goran Vesić: „Poziv francuskim kompanijama da učestvuju na tenderima“

Photo: Unsplash

Ekonoski odnosi Srbije i Francuske napredovali su u poslednjih nekoliko godina, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i pozvao i francuske kompanije da učestvuju na budućim tenderima, pre svega u oblasti železničke infrastrukure, saopštilo je Ministarstvo.

Vesić je razgovarao sa francuskim ministrom zaduženim za spoljnu trgovinu, ekonomsku promociju i francuske državljane u inostranstvu Olivijeom Beštom o dodatnom unapređenju saradnje dve zemlje, posebno u oblasti saobraćajne infrastrukture.

Ističući da Srbiju i Francusku vežu višedecenijski dobri, prijateljski odnosi, politički i ekonomski, a da u Srbiji već uspešno posluje jedan broj francuskih kompanija, Vesić je podstio da su upravo kompanije iz Francuske angažovane na nekim od najvažnijih projekata u Srbiji – izgradnji beogradskog metroa, postrojenja spalionice u Vinči, dok je Vansi koncesionar aerodroma „Nikola Tesla“.

Francuska agencija za razvoj u Srbiji učestvuje i u realizaciji projekta LIID, u okviru kojeg je opredeljeno više od 300 miliona dolara za razvoj lokalnih samouprava, a Srbija želi da postane i saobraćajno čvorište u regionu, ali i šire, naglasio je Vesić.

Vesić je pozvao i francuske kompanije da učestvuju na budućim tenderima, pre svega u oblasti železničke infrastrukure.

Ministar Bešt je rekao da francuske investicije u Srbiji ranije nisu bile u skladu sa tradicionalnim prijateljstvom dve zemlje, zbog čega je predsednik Emanuel Makron 2019. godine formulisao Strategiju za Zapadni Balkan, u čijem je središtu upravo Srbija.

Bešt je rekao da oni žele da nastave saradnju u tom duhu i žele što brži pristup Srbije Evropskoj uniji.

On je naveo da postoji zaniteresovanost francuskih kompanija za ulaganja u oblasti avio-saobraćaja, i rekao da bi „Er Srbija“ mogla da bude važno vazdušno čvorište jugoistočne Evrope.

Vesić i Bešt su razgovarali i o mogućnostima za saradnju i ulaganja, kada je reč o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Bešt je naglasio da svi zajednički projekti pomažu dalji razvoj Srbije, kako bi bila ključna zemlja u regionu, kada postane punopravni član Evropske unije.

Sastanku u Vladi Srbije prisustvovao je i ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar.

I. S.