Ove osobe nikako ne bi smele da preskaču doručak

Da bi se sprečio prenizak pad nivoa šećera u krvi, pankreas oslobađa hormon glukagon, a koji govori jetri da oslobodi uskladištenu glukozu.

Kada ljudi redovno preskaču doručak, šećer u krvi obično ostaje u normalnom opsegu, ali telo se više trudi da ga održi, kaže dr Reka Kumar, lekarka specijalizovana za endokrinologiju i metabolizam za časopis Health.

Duže vreme bez jela povećava i nivoe neesterifikovanih masnih kiselina (NEFA) u cirkulaciji.

Vremenom, viši nivoi NEFA mogu doprineti insulinskoj rezistenciji, što znači da vaše ćelije ne reaguju dobro na insulin, rekla je za isti časopis Keli Kandela, magistar nauka, registrovani dijetetičar specijalizovan za metaboličko i crevno zdravlje i direktorka nutricionističkog koučinga.

Mozak ne dobija gorivo koje mu je potrebno

Dr Kandela dodaje da mozak radi na glukozu, a bez nje, neki ljudi mogu iskusiti maglu u mozgu, razdražljivost, probleme sa koncentracijom ili čak glavobolje, ako predugo ne jedu.

Kada se preskoči doručak, telo može početi da proizvodi ketone, koji sagorevaju masti za gorivo umesto glukoze.

Ali, ketoni takođe mogu doprineti tom osećaju magle, rekla je dr Džilijan Godard, sertifikovani endokrinolog i vanredni docent na Medicinskom fakultetu Grosman Univerziteta u Njujorku.

Nivo šećera u krvi može da skoči u toku dana

Istraživanja su pokazala da preskakanje doručka može dovesti do većeg nego normalnog porasta šećera u krvi nakon što se jede kasnije tokom dana.

Kada se konačno ruča, telo može imati poteškoća da efikasno upravlja glukozom. Istraživanja pokazuju da čak i nakon što jednom preskoče doručak, zdrave osobe mogu iskusiti porast šećera u krvi od 40 do 50 odsto veći nakon ručka u poređenju sa vremenom, kada su doručkovale, objasnila je dr Kandela.

Jede se više u toku dana i goji

Ljudi koji preskaču doručak osećaju se gladnije tokom dana. Kod nekih to može dovesti do povećanog unosa kalorija, što bi vremenom moglo doprineti povećanju telesne težine.

Prvi obrok nakon dugog posta obično izaziva veći skok šećera u krvi i veći insulinski odgovor, što takođe može izazvati glad i želju za hranom, kaže dr Kumar.

Remećenje prirodnog sata tela

Obično mislimo da cirkadijalni ritmovi kontrolišu san, ali oni takođe utiču na šećer u krvi.

Nivoi glukoze na gladno su najviši ujutru i opadaju tokom dana, dostižući najniže nivoe do sredine popodneva, objašnjava Godard.

Kandela dodaje da metabolizam prati sličan obrazac: Telo je obično osetljivije na insulin ranije tokom dana, što znači da može efikasnije da obrađuje glukozu. Preskakanje doručka može delovati protiv tog urođenog vremena. Doručak, ili prvi obrok u danu, može biti moćno sredstvo za stabilnost šećera u krvi i opšte metaboličko zdravlje. Čak i ako praktikujete povremeni post, usklađivanje vašeg vremenskog okvira sa prirodnim ritmovima vašeg tela može maksimizirati koristi, a istovremeno minimizirati stres na sistem, rekla je Kandela.

Preskakanje doručka pogađa neke ljude više

Osobe sa metaboličkim problemima, kao što su sindrom policističnih jajnika, predijabetes ili dijabetes tipa 2, mogu da imaju veće fluktuacije šećera u krvi kada preskoče doručak.

Kod ovih osoba, odloženi ili veći skokovi glukoze kasnije tokom dana mogu doprineti višim prosečnim nivoima šećera u krvi tokom vremena. Za ljude sa metaboličkim poremećajima generalno preporučujem doručak dosledno u isto vreme svakog dana. Dokazi pokazuju da jutarnji obrok pomaže u pripremi insulinskog odgovora, stabilizuje glukozu tokom celog dana i smanjuje skokove nakon obroka, objašnjava dr Kandela.

Ulogu u svemu ovome mogu da imaju i hormonske promene

Kod žena koje se nose sa perimenopauzom ili sindromom policističnih jajnika, ovi efekti mogu biti izraženiji. Estrogen utiče na osetljivost na insulin, tako da kako nivoi variraju ili opadaju, telo postaje reaktivnije na obrasce glukoze i kortizola, kaže dr Kumar.

Za sitost i stabilan nivo šećera u krvi, stručnjaci preporučuju da doručak bude uravnotežen, i da sadrži:

Proteine – za poboljšanje osećaja sitosti, podršku insulinskom odgovoru i smanjenje oscilacija glukoze. Treba unositi oko 25 grama.

Zdrave masti – pomažu u usporavanju pražnjenja želuca i ublažavaju skokove glukoze.

Rastvorljiva vlakna – poput integralnih žitarica, pasulja, krušaka, jabuka, bobičastog voća, špargle i korenastog povrća, poboljšavaju osetljivost na insulin i usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata.

Ugljene hidrate – sa niskim do umerenim glikemijskim indeksom, poput mahunarki, bobičastog voća i integralnih žitarica, u umerenim porcijama.