Ove namirnice su mnogo bolje za zdravlje očiju od šargarepa: Jedna ima tri puta više vitamina A

Jaja

Jaja su još jedan dobar izvor luteina i zeaksantina, naročito ako potiču od kokošaka čija je ishrana obogaćena tim nutrijentima. Iako jaja prirodno sadrže ove supstance, obogaćena jaja ih imaju znatno više, a čini se i da ih telo lakše apsorbuje i koristi. Redovna konzumacija takvih jaja može povećati nivo luteina i zeaksantina i pomoći u očuvanju vida.

Ostrige

Cink je važan za rad više od 300 enzima u telu, a neki od njih povezani su i sa zdravljem očiju. Ovaj mineral pomaže održavanju strukture i stabilnosti proteina u mrežnjači i štiti njene ćelije, čime može da pomogne u sprečavanju i usporavanju gubitka vida. Iako je ozbiljan nedostatak cinka redak, istraživanja pokazuju da mnogi ljudi ne unose dovoljno ovog minerala.

Zato je korisno u ishranu uključiti namirnice bogate cinkom, a ostrige su jedan od najbogatijih izvora. Osim cinka, sadrže i selen, bakar i omega-3 masne kiseline. Ako ne volite ostrige, dobar izvor cinka mogu biti i meso, morski plodovi, živina, obogaćene žitarice, pasulj, orašasti plodovi i semenke.

Bademi

Vitamin E je snažan antioksidans, koji štiti ćelije u celom telu, pa i one u očima. Oksidativna oštećenja izazvana zagađenjem, dimom i štetnim zračenjem vremenom mogu da oštete ćelije oka, a vitamin E pomaže da se neutrališu slobodni radikali i zaštite od takvih promena.

Zato je važno u ishranu uključiti namirnice bogate vitaminom E, poput badema. Jedna porcija suvih prženih badema od oko 28 grama (otprilike 23 badema) obezbeđuje 45 odsto dnevnih potreba za vitaminom E. Dobri izvori su i semenke suncokreta, lešnici, kikiriki puter i avokado.

Masna riba

Ako su vam oči često suve i nadražene, može da pomogne da dva do tri puta nedeljno jedete masnu ribu. Tuna, pastrmka, skuša, sardine i losos bogati su omega-3 masnim kiselinama.

Sindrom suvog oka povezan je sa nedovoljnom proizvodnjom suza. Iako suze deluju kao da su samo voda, one imaju i sluzavu i uljnu komponentu, pa manjak esencijalnih masnih kiselina poput DHA i EPA može doprineti tim simptomima.

Istraživanja pokazuju da veći unos omega-3 masnih kiselina može značajno ublažiti tegobe, jer podstiče stvaranje suza i deluje protivupalno.

Papaja

Papaja svoju ružičasto-narandžastu boju duguje likopenu, karotenoidu, koji može da uspori razvoj katarakte. Ipak, njena najveća prednost je vitamin C – jedna mala papaja obezbeđuje više od 150 odsto preporučenog dnevnog unosa.

Oči su metabolički veoma aktivne, zbog čega se u njima brže stvaraju slobodni radikali, pa im je potrebna veća antioksidativna zaštita. Vitamin C, osim što je i sam antioksidans, pomaže i obnavljanju vitamina E i drugih antioksidanasa u oku. Zato su namirnice poput papaje, citrusa, crvene paprike i bobičastog voća posebno korisne.

Pasulj

I vrsta ugljenih hidrata koje jedemo može da utiče na zdravlje očiju. Jedno istraživanje pokazalo je da su osobe, koje su jele više namirnica sa visokim glikemijskim indeksom imale znatno veći rizik od gubitka vida izazvanog makularnom degeneracijom.

Zato je dobro rafinisane žitarice, grickalice i zaslađena pića češće zameniti namirnicama sa nižim glikemijskim indeksom i više vlakana, poput pasulja i integralnih žitarica. Osim što pomaže u regulaciji šećera u krvi, pasulj je i dobar izvor drugih važnih nutrijenata za oči, poput cinka i vitamina B grupe.