Maline su bogate antioksidansima koji mogu doprineti zaštiti ćelija i zdravlju mozga. Sadrže malo šećera i mnogo vlakana, što ih čini odličnim voćem za celokupno zdravlje
Konzumacija malina može da snizi nivo šećera u krvi i smanji potrebu za insulinom kod osoba sa rizikom od dijabetesa, piše Health.com.
Maline spadaju među voće sa najmanje šećera. Oko 120 grama malina sadrži približno 5,4 grama šećera, dok manja jabuka ima oko 17 grama. Zato su dobar izbor za one koji vole slatko, ali žele da smanje ukupan unos šećera.
Usporavanje starenja i smanjenje upala
Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C, maline su prepune antioksidanasa. Ishrana bogata antioksidansima povezuje se s manjim rizikom od razvoja bolesti srca, krvnih sudova i karcinoma. Antioksidansi se bore protiv slobodnih radikala – nestabilnih molekula koji izazivaju oksidativni stres – i tako mogu da odlože ili spreče oštećenje ćelija.
Takođe pomažu u smanjenju upala, koje su jedan od okidača prevremenog starenja, a prirodne zaštitne materije iz malina mogu da ublaže i bolove od artritisa. Maline sadrže elagitanine i antocijanine, fitokemikalije biljnog porekla koje imaju antikancerogena svojstva.
Bogat izvor vlakana
Maline su jedan od najbogatijih prirodnih izvora vlakana i sadrže oko 8 grama vlakana na 120 grama voća. Vlakna imaju brojne zdravstvene koristi: produžavaju osećaj sitosti, pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi i podržavaju zdravlje digestivnog sistema.
Uz to, vlakna iz malina podstiču rast korisnih crevnih bakterija, što može pozitivno da utiče na osobe sa gojaznošću, metaboličkim sindromom i bolestima creva.
Pomoć u regulaciji šećera u krvi
Osobama s povećanim rizikom od dijabetesa češća konzumacija malina može da pomogne u snižavanju nivoa šećera u krvi. Jedenje malina takođe doprinosi smanjenju količine insulina potrebnog za regulaciju šećera.
Podrška zdravlju mozga
Maline pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa, koji je faktor rizika za bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. To ih čini odličnom namirnicom za zdravlje mozga. Flavonoidi prisutni u bobičastom voću mogu da pomognu u poboljšanju koordinacije i pamćenja.
Nutritivna vrednost malina
Oko 120 grama sirovih malina sadrži približno 60 kalorija, 14 grama ugljenih hidrata, 1,5 grama proteina i manje od jednog grama masti. Posebno se ističu po vlaknima – u toj količini ih ima oko 8 grama.
Na šta treba obratiti pažnju
Iako su maline uglavnom bezbedne i zdrave, kod nekih osoba mogu da izazovu alergijsku reakciju. Takođe, kao i drugo voće, mogu biti kontaminirane bakterijama koje izazivaju probavne smetnje poput bolova u stomaku, dijareje, povraćanja i povišene temperature.
Da biste to izbegli, maline pre jela uvek dobro operite pod mlazom vode. Uklonite sve zgnječene, oštećene ili buđave delove i osušite ih čistim papirnim ubrusom.
Kako uključiti maline u ishranu?
Maline možete lako da uključite u svakodnevnu ishranu. Dodajte ih sveže u ovsenu kašu, salate ili deserte. Odlično se slažu sa orašastim plodovima, semenkama bundeve i komadićima tamne čokolade. Možete ih lagano zgnječiti i napraviti preliv za palačinke.
Smrznute maline su idealne za smutije ili ih jednostavno možete odmrznuti i jesti. Za domaći džem, zgnječite ih i pomešajte sa malo meda i limunovog soka. Ako smrznute maline zagrejete na laganoj vatri sa rendanim đumbirom i cimetom, dobićete bazu za jednostavan desert, koji možete preliti puterom od badema ili posuti ovsenim pahuljicama i seckanim orašastim plodovima.
Popularno sad
