Zanimljivosti

Novogodišnje odluke: „Hoću“ umesto „trebalo bi“ – Nije svejedno

Pixabay

Ako je među vašim novogodišnjim odlukama ona da razvijate samopouzdanje, onda iz rečnika izbacite izraz „trebalo bi“.

Trebalo bi da promenim posao, da smršam, da počnem da treniram, da se više družim – naš život čini mnoštvo ovakvih i sličnih „trebalo bi“. To je pogrešno, upozoravaju psiholozi i savetuju da kad god možemo iz svog rečnika izbacimo „trebalo bi“ i zamenimo ga sa „hoću“.

Na taj način preuzimamo kontrolu nad svojim životom i poboljšavamo samopouzdanje. Inače, upotrebi konstrukcije „trebalo bi“ znatno su sklonije žene jer su nesigurnije i neodlučnije od muškaraca, objašnjavaju psiholozi. Veliki broj žena je u stanju da bezbroj puta preispita svaku odluku koju donosi što ih čini iscrpljenim i umornim.

Osim toga, osobe koje često govore „trebalo bi“ sklone su poređenjima sa okolinom i ponašaju se u skladu sa očekivanjima društva. Umesto da se porede sa prijateljima, kolegama ili vršnjacima, bolje da oslušnu sebe i razmisle o svojim potrebama i željama, savetuju psiholozi.

Aktuelno

Olupina „Titanika“ vidljiva kao na dlanu – Najveći projekat skeniranja potonulog broda u istoriji (VIDEO)

Pixabay

Potonuće luksuznog kruzera „Titanik“ 1912. godine već duže od stotinu godina fascinira javnost, a istoričari sada veruju da bi zahvaljujući novom projektu mogli da dobiju mnogo odgovora na nerazjašnjena pitanja o tragediji u kojoj je poginulo 1.500 ljudi.

Tim istraživača kompanije Magelan specijalizovane za ispitivanje nepristupačnih podvodnih terena, uz pomoć snimatelja Atlantic produkcije, koristio je tehniku mapiranja dubokog mora, kako bi napravili „digitalnog blizanca“ olupine „Titanika“.

Sprovodeći „najveći podvodni projekat skeniranja“ naučnici su uspeli da otkriju brojne detalje o tome šta se dogodilo sudbonosne noći 14. aprila 1912, stoji u njihovom saopštenju.

Skeniranje olupine sprovedeno je prošlog leta, a strogi protokoli sprečavali su članove tima da na bilo koji način dodiruju i remete ostatke broda, koji su, prema njihovim rečima, tretirani sa „najdubljim poštovanjem“.

Park Stivenson, stručnjak koji je proučavao Titanik 20 godina, nazvao je projekat „prekretnicom“ koja je uspela da razotkrije detalje kakvi nikad ranije nisu viđeni.

– Dobili smo podatke koje inženjeri mogu iskoristiti da ispitaju mehaniku lomljenja i potonuća, a time se još više približiti istinitoj priči iza ove katastrofe – ocenio je Stivenson, prenosi CNN.

Jedan takav primer može da se nađe na propeleru gde je po prvi put vidljiv serijski broj.

Više od 715.000 slika i 16 terabajta podataka prikupljeno je tokom ekspedicije, a iz Magelana procenjuju da će njihov model biti „oko deset puta veći“ od bilo kog ranijeg.