Novo otkriće: Mozak zadržava svest satima nakon smrti

Nakon proučavanja iskustava bliske smrti onih koji su se oporavili nakon srčanog zastoja, jedna od učesnica konferencije pozvala je na ponovnu procenu „reverzibilnosti smrti“, poručujući da bi lekari trebalo da duže vreme nastave sa pokušajima reanimacije pacijenata.

Ona je takođe napomenula da bolnice treba da „ponovo procene svoje napore tokom reanimacije“ i tačku u kojoj počinju sa uzimanjem organa za doniranje.

Kako se navodi, smrt se definiše kao nepovratan prekid cirkulatorne i moždane funkcije, ali tačan trenutak u kojem se to dešava može biti teže odrediti nego što se ranije mislilo.

Studentkinja na Državnom univerzitetu Arizone Ana Fauler rekla je da prelaz između života i smrti možda nije iznenadno isključivanje svesti, već „postepeni proces“, koji nauka može sve više „ne samo da odlaže već i da direktno osporava“.

Na sastanku Američkog udruženja za unapređenje nauke u Finiksu, ona je istakla da novi dokazi ukazuju na to da biološke i neuronske funkcije ne prestaju naglo.

Smrt je proces, a ne trenutak

Umesto toga, one opadaju u trajanju od više minuta do sati, što sugeriše da se smrt odvija kao proces, a ne kao trenutni događaj.

Studije srčanog zastoja pokazuju da se do 20 procenata preživelih seća svesnih iskustava tokom perioda odsutne kortikalne aktivnosti, a neki prijavljuju i proverljive percepcije, ukazala je Fauler.

Ona je analizirala desetine studija i akademskih publikacija, uključujući i one o „neuroelektričnoj aktivnosti na pragu smrti“.

Studija iz 2019. godine otkrila je da je „mozak sposoban da emituje električne signale mnogo minuta nakon smrti, ili čak satima ako je sačuvan, navodi Tajms.

Direktor istraživanja intenzivne nege i reanimacije na Univerzitetu u Njujorku, Sem Parnija, rekao je da je verovatno da će mnogim ljudima koji umru u bolnici poslednja stvar koju čuju biti lekar koji izgovara reči „vreme smrti“, jer ostaju svesni duže nego što se očekivalo.

Kad je vreme za uzimanje organa?

Prema rečima Faulerova, potrebna su dalja istraživanja kako bi se procenilo najbolje vreme za početak uzimanja organa od donora nakon njihove smrti.

Predstavljajući svoj rad panelu stručnjaka na konferenciji, ona je primetila da razumevanje biološkog vremena smrti može pomoći da se osigura da se ove odluke donose sa naučnom tačnošću i etičkom jasnoćom.

Istraživanja su pokazala da se mozak ne gasi odmah kada srce prestane da kuca. Kratki naleti organizovane moždane aktivnosti, često nazvani svesnost, mogu se javiti nakon srčanog zastoja, a neki pacijenti koji su oživljeni prijavljuju svesna iskustva tokom ovog perioda. Oni se smatraju ljudima koji su imali iskustva bliske smrti, ili sećanja na iskustva smrti, zaključila je Fauler.