Gotovo nedelju dana zvaničnih razgovora i onih na marginama sastanka Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njenih saveznika, kao ni pregovori iza kulisa, nisu uspeli da reše spor vezan za osnovicu proizvodnje na bazi, koje se utvrđuju proizvodne kvote.
Ovaj razdor je gurnuo grupu, popularno nazvanu OPEK+, u najozbiljniju krizu od marta 2020. godine, kada su se lideri alijanse, Saudijska Arabija i Rusija, razišli po pitanju usklađivanja ponude nafte s globalnom potražnjom koju je nagrizala pandemija.
„Novi spor nastao je zbog neslaganja između dva saveznika u OPEK-u iz Persijskog zaliva, tačnije Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, koji analitičari vide kao pokušaj UAE da izađe iz saudijske senke u globalnim političkim poslovima“, piše specijalizovani industrijski portal oilprice.com.
UAE su nepokolebljive u stavu da njihova saglasnost na odluku OPEK+ o povećanju isporuka „crnog zlata“ na tržište zavisi od toga da li će grupa priznati da je osnovica za utvrđivanje ograničenja njihove proizvodnje bila preniska i nepoštena.
Neslaganja, koja OPEK+ nije uspeo da prevaziđe tokom pet dana razgovora, vraćaju na scenu avet prošlogodišnjeg naftnog rata s cenama, kada je alijansa odustala od svih dogovora na mesec dana.
Nakon neuspešnih razgovora ovog vikenda, OPEK+ je zakazao nastavak sastanka za ponedeljak, ali je i taj treći pokušaj da se dođe do dogovora propao. Sastanak je otkazan, a grupa je saopštila da za sada nije odlučeno kada bi mogao da bude zakazan novi.
Nedostatak dodatne ponude u vreme kada se zalihe smanjuju, a potražnja zahuktava, verovatno će u bliskoj budućnosti dovesti do rasta cena nafte, barem dok grupa ne postigne nekakav dogovor.
„Ako ne bude dodatnih količina nafte u avgustu, u vreme kada na fizičkom tržištu postoji neverovatna oskudica, to bi lako moglo da vine cene i iznad nivoa od 90 američkih dolara po barelu“, rekla je Amrita Sen, direktorka sektora istraživanja u firmi Enerdži Aspekts.
