Biznis

Novi izveštaj o cenama nekretnina ponovo obara rekorde

Foto: Pexels

Republički geodetski zavod (RGZ) je nedavno objavio svoj „Izveštaj o stanju na tržištu nepokretnosti za prvo polugodište 2021. godine“.

Ovaj poslednji izveštaj samo je potvrdio nastavak dosadašnje ekspanzije tržišta nekretnina, čemu idu u prilog i činjenica da je u Srbiji za pola godine kroz tržište nekretnina prometovano 2,9 milijardi evra.

Da je tržište „divlje“ govore i podaci o najvišim postignutim cenama. Naime, najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za basnoslovnih 5 miliona evra, dok je najskuplji stan prodat na Novom Beogradu za više od 1,8 miliona evra. Što se tiče najskupljih kvadrata, najskuplji kvadrat stana u Srbiji je prodat u Beogradu na vodi za 9.721 evra, dok je najskuplja starogradnja koštala 4.615 evra, koliko je koštao jedan stan od 29 kvadrata na Vračaru.

Obim tržišta

Kako stoji u izveštaju, u prvom polugodištu 2021. godine dostavljeno je skoro 90.000 ugovora (89.463 tačnije), što je za 61 % više nego u prvom polugodištu 2020. godine. Posebno je zanimljivo da se četvrtina svih ugovora u Srbiji odnosi na promet nekretnina sa teritorija 17 beogradskih opština.

Najveći obim prometa među opštinama imale su: Novi Sad (7.873); Zemun (2.832), Subotica (2.216); Voždovac (2.209); Zvezdara (2.206) itd.

„Najveći udeo u ukupnom broju registrovanih ugovora u prvom polugodištu 2021. godine odnosio se na kupoprodaje, 95 %, dok su ostale vrste pravnog posla činile 5 % ugovora“, stoji u izveštaju.

Broj kupoprodaja u odnosu na prošlu godinu je veći za čak 60 %. Prema vrstama nekretnina, najzastupljeniji su bili ugovori, kojima su prometovani „posebni delovi objekata“- 42 %. Dok je učešće ugovora, kojim je prometovano zemljište oko 37 %. Objekti su iznosili 14 % ugovora, dok je mešoviti promet imao učešće od 7 % u ukupnom broju ugovora.

Prosečne cene stanova u Srbiji

Prosečna cena stana u novogradnji je u prvom polugodištu 2021. iznosila 1.455 evra po kvadratu, dok je u starogradnji iznosila 1.057 evra. Prosečna površina stanova u prometu u starogradnji je iznosila 53 kvadrata, dok je u novogradnji iznosila 58 kvadrata.

U odnosu na cene prošle godine, najveći rast cena novogradnje su zabeleženi u Beogradu (Palilula) 31 %, u Kraljevu 27 %, u Vršcu 21 %, Zrenjaninu 21 %, itd. Najveći rast cena u starogradnji je zabeležen u Pančevu i to 19 %.

Up Next

Proizvođačima mleka u Srbiji nikad teže, ministarstvo povećava premije

Don't Miss

Motociklista izgubio život u mestu Stopanja

Click to comment

Biznis

Biznis i finansije: „Tržište rada u Srbiji neće moći da isprati izgradnju objekata za EXPO 2027“

Photo: Unsplash

Ovi projekti, koji će državu većinom iz kredita koštati 12 milijardi evra, kako je navedeno neće biti ugroženi, jer se ona oslanja na strane kompanije i uvoz radne snage.

Rešenje za nedostatak radne snage su strani radnici, što je olakšano usvajanjem novog zakona kojim skraćena i pojednostavljena procedura dobijanja radnih dozvola kojih je 2020. izdato 13.000, zatim je 2021. izdato 25.000 i 2022. bilo ih je 35.000, a procene su da će taj broj do kraja ove godine biti udvostručen.

Najviše radnika je angažovano u građevini gde se procenjuje da od oko 170.000 zaposlenih trećinu čine straci, zatim u poljiprivredi, a ima mnogo neprijavljenih sezonskih radnika.

„Pored ranije prisutnih radnika iz Bosne i Crne Gore, akcenat je već neko vreme na onima iz Jugoistočne Azije, Indije, Pakistana, Bangladeša, Filipina, Šri Lanke“, rekao je za Biznis i finansije profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko.

On objasnio da prilivu stranaca pogoduje i jak trend rasta evro-plata u Srbiji, i dodao da su iskustva sa stranim radnicima protivurečna, od ocena da su nepouzdani i lako napuštaju posao do tvrdnji da su neki od njih surovo eksploatisani i obespravljeni.

„Srbija svake godine izgubi 50.000 potencijalno zaposlenih. Naime, kategorija oko 65 godina, koja broji 120.000 ljudi, odlazi u penziju, dok onih sa 20, koji dolaze na tržište rada, ima tek oko 70.000“, kazao je Arandarenko.

On je ocenio da će se Srbija sve više suočavati sa nestašicama radne snage, što je posledica „hidraulike“, jer ljude iz Srbije povlači razvijeni Zapad, a Srbija povlači one koje može, sa bližih ili daljih destinacija.

Predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković kazao je da su damping cene pod pritiskom stranih radnika jedan od većih problema, zbog čega su sindikati često reagovali.

„Ne možete u neoliberalnom kapitalizmu da zamerate investitoru što je uzeo stranca, to čini i država, a sve funkcioniše po poznatom sistemu. Uzme se kredit od strane banke, ona dovede svoju firmu kao izvođača, a oni onda uzmu naše podizvođače“, predočio je Torlaković.

On je istakao da bi domaće građevinske kompanije, kada bi bile angažovane „mogle zajedno da iznesu taj investicioni ciklus, a naši radnici bi primali plate“.

„To se, međutim, ne dešava, a na ruku planiranom velikom uvozu radnika ide i tek usvojen Zakon o zapošljavanju stranaca, koji je vlast verovatno tempirala baš u susret ovoj priči oko EXPO 2027“, rekao je Torlaković.

I. S.