Nova vakcina daje nadu obolelima od tumora na mozgu

Činjenica da se tumor nije vratio kod velikog broja obolelih tokom tako dugog perioda najveće je iznenađenje za jednog od glavnih autora studije, Mihaela Platena. On je direktor neurološkog odeljenja Univerzitetske bolnice u Manhajmu i rukovodilac istraživačkog odeljenja u Nemačkom centru za istraživanje raka.

Vakcina protiv tumora mozga ne sprečava rak

Bez obzira na to da li je reč o malim boginjama, zauškama ili kovidu 19, vakcinaciju prvenstveno poznajemo kao preventivnu meru namenjenu sprečavanju zaraze određenom bolešću ili treniranju našeg imunološkog sistema kako bi bolest bila manje teška. Tu je reč o tzv. preventivnim vakcinama.

S druge strane, terapijske vakcine imaju za cilj da unište tumor aktiviranjem imunološkog sistema. U slučaju terapije koju su razvili Platen i njegov tim, vakcina cilja na gensku mutaciju koja se javlja samo kod određenih tumora mozga. Svih 33 učesnika bolovalo je od astrocitoma visokog stepena.

Vakcina trenira imunološki sistem za borbu protiv tumorskih ćelija

Astrocitomi su vrsta glioma i među najčešćim su tumorima centralnog nervnog sistema, odnosno mozga i kičmene moždine. Klasifikuju se u četiri stepena težine – od benignih do veoma agresivnih. Astrocitomi trećeg i četvrtog stepena dele specifičnu gensku mutaciju, koja je meta vakcine istraživača.

aj gen kodira specifični enzim, IDH1. Genska mutacija dovodi do zamene specifičnog proteinskog gradivnog bloka u IDH1, stvarajući novu proteinsku strukturu koja podstiče brži rast tumora. Vakcina trenira imunološki sistem da prepozna tu proteinsku strukturu kao stranu i da je napadne.

Vakcina testirana u studiji aktivirala je imunološki sistem na dva načina: generisala je T-ćelije koje su direktno napadale maligne ćelije i B-ćelije koje su proizvodile antitela protiv tumora. Cilj je, kaže Platen, da se „spreči ponovna pojava tumora nakon završetka lečenja, u ovom slučaju radiohemoterapije“.

Dokazi o efikasnosti još uvek nedostaju

Ulrih Herlinger je direktor neuroonkologije u Univerzitetskoj bolnici u Bonu i nije bio uključen u studiju. Rad svojih kolega vidi kao pravu priliku za obolele.

Astrocitomi visokog stepena imaju „gotovo stopostotnu verovatnoću da se ponovo pojave, nastave da rastu i na kraju postanu neizlečivi“, kaže Herlinger. Istraživači ne znaju uzrok takvih tumora.

Niko ne zna zašto to pogađa baš tu osobu, kaže taj istraživač raka.

To je i razlog zbog kojeg mu istraživanje njegovog kolege Mihaela Platena uliva toliku nadu:

Kada bi bilo moguće trajno održati imunološki sistem aktivnim, onda bi to već bilo povezano s nadom u dugoročno suzbijanje tumora.

Velika studija praćenja počinje 2027.

Poput autora studije Platena, Herlinger takođe upozorava na prestrogo tumačenje podataka: Sa samo 33 pacijenta ne možete da izvučete nikakve čvrste zaključke. Sledeći korak, kaže Herlinger, mora biti kontrolisano, randomizovano ispitivanje.

To se već planira: projekat će početi u martu 2027. sa više od 200 pacijenata, najavljuje Platen.

Kako stvari sada stoje, govorimo o periodu od devet godina pre nego što zaista budemo imali pouzdane rezultate studije.

Tek tada će postati jasno koliko je vakcinacija zapravo efikasna i mogu li dodatne doze vakcine dodatno da pojačaju imunološki odgovor.

Ipak, Platen ne smatra da je oprezni optimizam pogrešan nakon rezultata trenutne studije. Uostalom, kako kaže, čovek nikada ne može previše da se nada.