Međugodišnja inflacija u Srbiji u julu iznosila je 12,5 %, a guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković najavila je da će do kraja godine godišnja inflacija padati za po 1 % svakog meseca.
Ona je na predstavljanju Izveštaja o inflaciji istakla da je inflacija u julu bila niža za 3,7 % u odnosu na mart, dok je bazna inflacija u julu pala na 9,4 % sa 11,3 % u martu.
„To ukazuje na to da se usporavanje inflacije duguje ne samo padu svetskih cena energenata i hrane već i preduzetim merama monetarne politike Narodne banke Srbije“, ocenila je guvernerka.
Usporavanje inflacije u najvećoj meri je rezultat manjeg rasta cena prerađene hrane i energije, ali i niže bazne inflacije,a prema rečima guvernerke pad međugodišnje inflacije bio bi i veći da tokom maja i juna, usled obilnih padavina, cene povrća nisu sezonski neuobičajeno rasle.
„Očekujemo da se u nastavku godine međugodišnja inflacija smanji svakog meseca za oko jedan procentni poen i da godinu završimo na nivou od oko 8 %“, poručila je Tabaković dodajući da će u granice cilja, odnosno ispod 4,5 %, inflacija pasti u drugom tromesečju 2024. godine, da bi se do sredine ciljanog koridora od tri plus minus 1,5 % vratila krajem sledeće godine.
„Pod uticajem našeg zaoštravanja finansijskih uslova, ali i u zoni evra, rast domaće kreditne aktivnosti jeste usporio na oko 1 % međugodišnje u junu, ali je to usporavanje delom bilo posledica i dospeća kredita iz garantne šeme.
Važno je naglasiti da je zaoštravanje monetarnih uslova sprečilo da domaća tražnja proizvede dodatne inflatorne pritiske, a da se istovremeno nije negativno odrazilo na finansijsku stabilnost. Na to ukazuje pre svega učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima, koje je i u junu zadržano blizu istorijski najnižeg nivoa od 3 %“, napomenula je Tabaković, dodajući da s obzirom na „očekivano kretanje inflacije u horizontu monetarne politike, ciklus zaoštravanja monetarne politike najverovatnije se približava kraju“.
Savo Jakovljević, generalni direktor ekonomskih istraživanja u NBS istakao je da do kraja ove godine više ne očekuje rast cena hrane, dok je u drugoj polovini prošle godine hrana poskupela 12 %.
Ukupna inflacija u drugom polugodištu prošle godine iznosila je 7,3 %, a od jula do decembra ove godine biče 2 % ili manje.
Narodna banka je ostala pri svojoj ranijoj projekciji privrednog rasta ove godine od 2 do 3 %, ali za razliku od majske projekcije sada su „bliže donjoj granici“.
„S daljim oporavkom svetske privrede, a time i eksterne tražnje, kao i usled očekivanog ubrzanja realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. očekujemo ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije na 3 i 4 %, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4 % godišnje“, ocenila je Tabaković.
Ona je dodala da je NBS od početka godine neto kupila na deviznom tržištu 2,5 milijarde evra, a da je od 2017. godine na ovaj način povećala devizne rezerve za 7,7 milijardi evra.
Rastu deviznih rezervi doprineo je manji deficit platnog nbilansa nego prošle godine. Deficit tekućeg računa platnog bilansa je u prvoj polovini godine iznosio 527 miliona evra, što je za 2,1 milijardu manje nego u istom periodu prošle godine. Zato je NBS smanjila projekciju deficita tekućeg računa sa prethodnih 4,5 % BDP-a na 2,5 % BDP-a.
S druge strane, priliv stranih direktnih investicija u prvih sedam meseci ove godine iznosio je 2,4 milijarde evra.
Tabaković je istakla da su za rast deviznih rezervi najzaslužniji izvoz, SDI, doznake i turizam.
I. S.
